Daily Archives: 10. septembra 2017.

Volite svoju decu, ne uništavajte ih

Odmah na početku ću vam napisat srž ovog teksta. Oni koji budu razumeli ne moraju uopšte čitati ovaj tekst, a oni koji ne shvate ili osete bilo kakvu nelagodnost zbog čitanja ili podsmeh, njima preporučujem da izdrže do kraja.

Volite svoju decu, nemojte brinuti za njih, nemojte se bojati i nemojte slutiti loš ishod.

Eto to je ta formula ljubavi ili ključ roditeljstva. Prva greška koju roditelji prave, odmah da podvučem NESVESNO tj NENAMERNO (jer i sami imaju „nepotreban program“, nasleđen od svojih roditelja) je da smatraju da je dete njihovo vlasništvo ili njihova kopija. Dete je individua za sebe, sa različitim željama, težnjama, ukusom. Dete kopira roditelje do momenta kada ih „preraste“ i onda više „ništa nemate zajedničko“ sa čovekom kojeg ste rodili (sem gena, rodbine i sl.). Srećno dete je slobodno dete. Dete koje je – ono što zaista jeste (autentično), ima ispunjen život, srećan život i uspešno je. Dete koje je raslo pod stegama svojh roditelja, kada odraste plaća psihijatre, troši energiju na „brisanje nekorisnih pograma“ i vežbanje novih programa.

Verovatno sada mislite da pišem gluposti, jer ne razumete. Ako ne razumete onda malo razmislite. Kada ste bili dete i kada ste želeli da obučete plavu suknju i narandžaste čarape, a mama vam to nije dozvoljavala, jer te se dve boje „ne slažu“. Koga uopšte briga da li se boje slažu, ako je taj dan „propao“ i vama i vašoj majci – vama jer vam nije „uslišena želja“, a deca kada im se ne usliši želja automatski to shvataju kao da ih ne volite, a i vašoj majci, koja se „napatila“ da vam objasni da „nećete biti lepi“ ( tj. prihvaćeni od okoline, tj da će vam se neka tamo teta smejati kad vas vidi „ubogaljenu“) pa onda je morala da vas presvlači, oblači, navlači – izgubila je i vreme i strpljenje i na kraju i jedna i druga krećete (tamo gde ste planirale) bez trunke energije, nadrndane, neraspoložene, posvađane, nezadovoljne.

To se ne dešava samo jednom, to se dešava svaki dan. Majka pokušava da vas ukalupi i da vam „izgradi ukus“ i „programira vas“ da ličite na bezbroj istih devojčica, koje su „složile boje“, samo da „ne štrčite“. Kasnije to prerasta u program koji vama samo šteti – nemate ukusa, gledate šta ko oblači i prilagođavate se tom obrazcu, a u duši vrištite jer to niste Autentični VI! Postajete podobni i poslušni, ali duboko nesrećni, uništeni.

Kada se skupi više takvih „nepotrbnih programa“ čovek ne može sam da se izbori sa njima i mora da traži pomoć stručnjaka. Onda gubi vreme i novac da isravi nešto do čega uopšte nije ni moralo doći, samo da je mama htela da vam obuče te čarapice sa tom suknjom.

Vratimo se na početak. Volite svoje dete, Volite ga kao čoveka, kao osobu. Ovde će „hejteri“ da kažu kako ne može dete u sred zime obući majcu kratkih rukava – ja to nisam rekla, dete nema iskustva i treba ga obući u skladu sa vremenskim prilikama i treba ga sačuvati od opasnosti. Pokušala sam da na jednom banalnom primeru plastično objasnim kako se pravi „nepotreban program“ kod rođenog deteta.

Ovaj prvi deo je bio vezan za prvi deo rečenice – volite svoju decu – nadam se da ste shvatili da želim da kažem da ih volite kao posebnu individuu, a ne kao vlasništvo! Volite ih bez nametanja svoje volje.

Drugi deo – nemojte brinuti za njih, nemojte se bojati i nemojte slutiti loš ishod, ću pokušati u nastavku da opišem, takođe plastično. Ljubav nosi najpozitivniju energiju i svako biće kome je ljubav upućena „raste“ u zdravu osobu. Isto je kada gajite biljke. Mazite ih i pazite i zalivate. Vi biljke volite, istinski. Dete, uglavnom volite na malo drugačiji način. I dete treba tako voleti, istinski. Pružati mu pozitivnu energiju, hraniti ga, pomagati mu, podržavati ga i bodriti. Međutim, kada bi naše roditelje pitalji da opišu ljubav oni bi (čast izuzetcima) rekli: „ja brinem za moje dete“; „ja strahujem da se ne povred“i; „ja slutim da će se nešto loše desiti kada moje dete nije pored mene“. Ovim izjavama vi „ubijate “ vašu rođenu decu, koju pri tom smatrate svojom imovinom. Pa to ne radite ni kućnim ljubimcima!

Čim brinete za dete vi ga ne volite – vi brinete. Vi tom detetu šaljete negativni impuls, negativnu energiju. Kao prvo štetite sebi jer gajite u sebi negativne misli i negativnu energiju, a onda „trujete“ i dete. Kako da se razvija kada vi brinete. Ako strahujete vi svoje dete „ubijate“ na najbrži mogući način. Strah je ubica svega pozitivnog, svega lepog, ljubavi. Da li vam se desilo da u mislima imate neku nesreću i plašite se da se nekom desilo nešto loše i da ubrzo saznate da se tom nekome baš i desilo nešto loše? Razmislite. Naš narod ima izreku „ne prizivaj zlo“. Poslušajte naše pametne pretke, koji su živeli mnogo više u skladu sa prirodom od nas.

Gajite vaše dete, kao da imate biljku kojoj svaki dan prilazite pozitivni, puni ljubavi, bez straha i briga i ne želite da je vežete za sebe ( da u svakom momentu znta šta radi, gde je i da li je ručala). Ljubav i strah se potiru, nikako briga i strah ne mogu da budu ljubav. Volite vašu decu, nemojte brinuti za njih, nemojte se bojati, ni razmišljati da može da im se desi nešto loše.