By   13. februara 2016.

Kada dete upisati u vrtić? Kako se ponašati da bi dete lakše prihvatilo vrtić? Da li odustati od vrtića, ako dete odmah ne prihvati vrtić? Pitanja je mnogo, kao i iskustava.

vrtic3

Nova sredina i nova pravila. Dete više nije „centar sveta“, igračke mora da deli sa drugovima, spava kada svi spavaju, jede kada svi jedu. Adaptacija na vrtić može biti laka, ali i teška. Pravila nema. U razgovoru sa vaspitačicama saznala sam da je bolje da dete „reaguje“ u startu ( da plače i negoduje), nego da u početku ćuti i (reklo bi se) uživa, a kasnije da počen da negoduje (kažu da u tom slučaju nije prihvatilo i da će dugo plakati i negodovati). Najbitnije je imati strpljenja i imati dobru saradnju sa vaspitačicama.

Dete izlazi iz sigurne zone. Plaši se. Sve mu je nepoznato. Nova pravila, nova lica, novi mirisi, ukusi, vršnjaci. Treba pratiti njegov tempo prilagođavanja i svakog dana sve više ga „puštati“. Jednog dana će, čim ga preobujete, otrčati u sobu bez pozdrava – tada znajte da se prilagodio.

U mom slučaju dete je bilo 24 časa „prilepljeno“ za mene. Tata je uglavnom bio zauzet poslom, ja sam radila od kuće. Baba, tetaka, deda i dadilja, na žalost, nemamo. Pošto mi je teško bilo da obavljam sve što sam planirala ( a obaveza je puno – ručak, čišćenje, pranje, pairologija, pošto radim od kuće i sl.) odlučila sam da ga upišem u vrtić.

Imala sam tu mogućnost, da ne kažem sreću, da dete postepeno prihvata i navikava se na kolektiv. Strahovala sam kako će prilagođavanje izgledati i da li će na njega ostaviti „posledice“. Stajala sam, u sred zime napolju, ispred vrata vrtića i čekala za slučaj da počne da plače ili da negoduje.

Prvih mesec dana je išao u vrtić po dva sata dnevno ( prvih par dana je išao samo na sat vremena). Sledećeg meseca je išao četiri sata – tamo je užinao i ručao, nije spavao. Tek trećeg meseca je ostajao i da spava. U početku, posle „prvog šoka“, u drugoj ili trećoj nedelji je plakao kada sam ga ostavljala, ali ga je iskusna vaspitačica odmah uvodila u sobu punu dece i igračaka, pa je brzo i prestajao da plače i uživao u druženju. Da sam zaposlena kod poslodavca (što znači da bih morala da idem u kancelariju) morala bih da „presečem“ i da skratim vreme adaptacije, ali srećom Junior je imao dug i „bezbolan“ period adaptacije.

Kako će dete prihvatiti vrtić zavisi od njega samog, ali i od stava roditelja prema vrtiću. Sigurna sam da dete vidi/oseća odlučnost roditelja i tako se i ponaša. Da sam poklela na prve suze i danas bi se po ceo dan igrala sa njim, posao bi me čekao ( zbog čega bih bila isfrustrirana).

Children in Nursery Class

Deca različito reaguju na odvajanje od roditelja i na polazak u vrtić. Zavisi i od uzrasta. Da je Junior pravio „probleme“ ne bih ga slala u vrtić, mada to meni ne bi odgovaralo, pratila bih njegov tempo.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *