By   23. marta 2016.

Čini mi se da nikad u životu nisam bila prljavija i zapuštenija. Nemam vremena da se obučem „kao čovek“ pa mi je osnovna odeća farmerice, majca i patike. Kada nešto obučem malo ga razvučem, ne bi li se „ispeglalo“. Ako prvo obučem sebe Junior će verovatno napraviti neko SR** pa ću morati da se presvlačim. Ako obučem prvo njega biće mu toplo ili će se isprljati pa opet dođem na isto. Štikle, ni ne sanjam. Lepša odeća – ne dolazi u obzir. Šminka je davna prošlost, niti imam vremena, niti volje da se šminkam, a i Junior me stalno „mazi“, pa će me razmazati. Čim izađemo iz stana prljavi smo kao prasići. Ili se uprlja hranom ili se valja po zemlji ili se isprlja na igralištu. Mene isprlja nogama tj. cipelama ili me umaže hranom ili, ako ništa drugo, obriše nos o moju majcu. Mislim da sam najviše pet minuta čista, a onda se „nešto desi“. Zar na tako šmrljavu i flekavu garderobu da se šminkam?

mama_sa_kolicima_2

 

 

Uvek sam volela da vidim sređenu mamu koja u kolicima gura svoje sređeno dete. Volim i kada vidim sređenu mamu kako šeta sa svojim sređenim detetom. Maštala sam kako ću ja jednog dana voditi u šetnju svoje lepo vaspitano dete, lepo obučeno i kako će sve biti kao na filmu. Kada sam postala mama mislila sam da sam najgora i najneorgazovanija mama na svetu.

 

 

 

Jednom sam Juniora povela u tržni centar. Ne volim da se sa detetom muvam po takvim prostorima, ali ovog puta nisam imala izbra. Došli smo do igrališta ( onog šarenog kaveza) i naravno, morali da ga „obiđemo“. Na ulazu u „kavez“ je velikim slovima pisalo “ samo deca mlađa od 7 godina“. Izula sam Juniora i pustila ga da se poigra. Pored mene, na klupi, je sedela jedna lepo sređena mama. Samo naša dva deteta su bila u „kavezu“ pa sam imala vremena da je osmotrim. Predivna punđa sa par cvetića. Haljina uz telo sa nekom ogromnom ešarpom, koja joj se viorila do zemlje. U istoj boji (bež) cipele na pozamašnu štiklu. adekvatna odeca„Eto, mogla si se i ti malo upristojiti. Vidi ovu mamu i ona je dovela dete i sredila se. Kako sam samo tako aljkava!?!?!“ Savest me je rasturala. Pocrvenela sam od stida i sedela pored nje kao sirotica. U sred moje griže savesti čula sam Juniora kako me doziva. Stigao je do prepreke i ne može dalje. Moram da priskočim u pomoć. Izuvam se i ulećem da izbavim jedinčeta, a u glavi mi odzvanja “ ti imaš više od 7 godina!!!“. Nije uopšte lako preći one prepreke i podvući se i provući se. Sreća imam kilograma koliko i prosečni osnovac, pa mogu da se provučem. U tom momentu mi sine : “ a kako bi se dotična, koja je oko 85 kg, sa sve onom zastavom oko vrata i punđom??? Ajd, štikle bi izula, a haljinu?!?!?“ U tim je i njeno dete zavapilo, “ o Bože, grešna sam!“ pomislih, kao da sam ga ja poterala da i ono pozove majku u pomoć, pa da se malo nasladim njenim „sređenim“ mukama. Okrenula sam glavu. Njeno dete je bilo baš u nezgodnoj situaciji i ona je morala da se dobro pomuči da dođe do njega. Pokupila sam Juniora i napustila „lice mesta“. Neka joj je Bog u pomoći. Dobro je da sam bila u farmericama i majci, kako bih se provukla u uskoj haljini, nemam pojma!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *