Author Archives: drmama

Jedna je majka

Da li smo mi rasli pod staklenim zvonom ili mislimo da je stakleno zvono dobro za našu decu? Šta se to uopšte desilo sa nama, kao roditeljima, kao ljudima. „Ja sam te rodila, ja te znam najbolje i ja znam najbolje šta je za tebe dobro“ – da li je to uopšte tako? Reči moga oca „tamo gde sam ja lupao glavu ti nećeš“ su mi uvek bile smešne jer je i njegova rečenica „kako ne znaš da voziš, zar nisi gledala kako ja vozim?“ smešna i po malo tužna. Mi nismo naša deca niti su oni naše vlasništvo. Niti naše iskustvo možemo da prebacimo u glave naše dece, a i ne treba.

Dete je duša za sebe, osoba za sebe, koja mora da uči i nauči. Neke stvari će naučiti na lakši, a neke na teži način. Mi, roditelji tu nemamo šta da tražimo. Možemo da usmeravamo, ali „od sudbine niko nije pobegao“. Po nekad je bolje da se malo „ogule kolena“. Da se „lupi dupetom o beton“. Bolje se pamte sopstveni neuspesi.

Sa druge strane koliko se mi iscrpljujemo i dajemo da bismo ugodili detetu? Kada nekome ugađamo ugađamo mu onako kako mi mislimo da treba da ugađamo, a tom drugom možda to uopšte nije potrebno! (Mi smo nezadovoljni jer smo iscrpljeni, a taj kome ugađamo je nezadovoljan jer nije dobio ono što mu zaista treba, a sad na kraju još i mora da bude zahvalan!)  Možda naše dete uopšte ne voli da mu mazimo leđa, nego voli da mu mazimo nogu! Ili uopšte ne želi da ga mazimo. Banalizujem, ali u želji da kažem da često nemamo pojma šta našoj deci treba. Baš zato pustimo da traže ono što žele, ono što im treba. Odmorimo se. Ako budemo stalno ugađali drugima dete će misliti da je smisao živata ugađati drugima. Smisao života je ugoditi sebi tako da ne ugrožavamo druge. Smisao života je živeti u miru. Slika, mama sa „suncobranom“ koji drži da joj sin „golnan“ ne stoji na suncu me je navela na ovo razmišljanje. Smejem se i zavidim mu jer onog momenta kada sam izgubila mamu i kada nije bilo nikoga da mi „drži suncobran“ tako sam jako lupila o pod da mi i nakon 7 godina zvoni u glavi. Pustite decu da se osamostale, da se pomuče…

Fotografija je preuzeta sa interneta

Kako detetu objasniti da Zeka i Deda Mraz ne postoje – nerešeno pitanje

Još prošle godine ( kada je Junior imao 3 godine) sam pokušala da Junioru objasnim da je Deda Mraz izmišljen lik i da to neki obični čika, nečiji tata, obuče kostim i glumi Deda Mraza. Činilo mi se da je shvatio da sam mu ja kupila poklon i stavila ga ispod jelke. Kupila sam mu baš ono što je želeo. Pismo nisam ni poslala Deda Mrazu jer ne znam njegovu adresu, nije dovoljno napisati Deda Mraz i Laponija. Druga stvar pismo je Junior napisao, a još ne zna slova, tako da ni Deda Mraz, sve i da postoji i da dobije to pismo, ne bi mogao da ga dešifruje. Onda je došla Nova godina i komšinica je Junioru donela poklon i rekla: „Deda Mraz se zabunio i doneo poklon kod nas“. Tu su sva moja objašnjenja pala u vodu. Pogledao me je vrlo zbunjen i rekao „Jel vidiš da Deda Mraz postoji?“

  • Da, vidim …

Posle ove scene sam ponovo pokušala da razgovaram sa njim o tome da Deda Mraz ne postoji i da je taj poklon napravila komšinica jer ga voli i želi da ga obraduje. Shvatio je. Mislila sam da je sve rešeno, sve dok nije stigao Uskrs.

Kako nismo kršteni ne pridajem mnogo važnosti Uskršnjem Zeki i nikada o Zeki nismo pričali. Čak mi se čini da sam i ja o Zeki prvi put čula kada sam odrasla, iskrena da budem ne znam tačno ni simboliku Zeke.

Šetamo gradom. Prilazimo izlogu koji još uvek ima ukrase od Nove godine i Junior kaže: „Vidi, nisu skinuli ukrase, sad će Zeka misliti da je Nova godina pa im neće doneti poklon“.

Pa, kad bolje razmislim zašto da Deda Mraz ne postoji, zašto da Zeka ne donosi poklone?

Tako sad i ja čekam Zeku da nam donese poklon i obraduje nas.

Radujmo se!

Šta je sve potrebno za novorođenče

Kako bih olakšala budućim mamama sastavila sam ovu listu potrebnih stvari. Neke mame imaju pomoć od rodbine pa ne kupuju stvari za bebu pre nego se beba rodi, ali ima i onih koje sve pripreme unapred. U svakom slučaju spisak je potreban kako se nešto od potrebnih stvarčica ne bi zaboravilo.

Neke stvarčice su namerno izostavljene sa spiska kao na primer svečano odelo ili auto-sedište. To su stvari koje nisu neophodne. Kada beba dođe kući, kako ne biste odmah morali u kupovinu za još ovo i ono napravite ovakav spisak, a stvari koje nisu neophodne i nećete ih odmah koristiti ne morate odmah ni kupiti.

Najvažnije od svega, što ne smete nikako zaboraviti je da volite bebu, da se beba oseti sigurno i zaštićeno, da je redovno hranite i presvlačite…

Snažna žena i muškarac-dečak: gde je lek za osvešćene partnerske odnose

Od kraja 19. veka položaj žena u društvu se znatno promenio. Feministički pokret je izdignuo žene iako se neravnopravnost žena u odnosu na muškarce i dalje očitava na raznim društvenim nivoima, kao što je niža prosečna plata za isti posao ili manja zastupljenost u političkim strukturama…

Osnaživanje žena na društvenom nivou omogućilo je razvijanje ambicije kod žena i preuzimanje poslova koji su pre bili rezervisani za muškarce. No, to im nije olakšalo ulogu majke, a uz to, društvo nije podsticalo muškarce da preuzmu ono što se tradicionalno smatralo „ženskim poslovima“. Tako ćemo na reklamama za banke videti, recimo, uspešne menadžerke, ali nigde nećemo videti kako se veliča slika muškarca koji pegla, kuva ili čisti kupatilo.

Mnoge žene danas rade sve – odgajaju decu, vode domaćinstvo, a sve to uz redovan posao na kom moraju biti jake i uspešne jer je to ono što diktiraju vrednosti kapitalizma. I kod žena i kod muškaraca se veliča snaga nasuprot mekoći i osećajnosti koji su presudni za dobar osećaj i stvaranje bliskosti.

Promenama u društvu menjaju se porodični i partnerski odnosi. Jedan od zanimljivih primera bliskosti koje je iznedrilo savremeno društvo je: snažna žena i muškarac koji teži da ostane večiti dečak. Ovaj primer je nastao jer snažna žena muškarca podseća na dominantnu majku koja će se pobrinuti za njegove potrebe. Mada ova konstelacija nikome u celosti ne odgovara, ipak nekom „delu“ muškarca i nekom „delu“ žene odgovara i zato se održava sve dotle dok i muškarac i žena ne izađu iz svojih uloga.

Carl Gustav Jung jezgrovito je izrazio uloge u koje nas vuče podsvest samo jednom rečenicom: „Sve dok ne osvestite podsvesno, ono će upravljati vašim životom i vi ćete to nazivati sudbinom.“ Nažalost, mnogi do kraja života ostanu u ulogama koje su usvojili u porodici, s osećanjem da nisu mogli drugačije, da im je takva „sudbina“. Mnoge žene ostanu snažne i opterećene, a mnogi muškarci umrtvljeni svojom dečijom ulogom koja odaje utisak sigurnosti, a zapravo je samo zamka koja ih vodi u stagnaciju i osećaj nekompetentnosti.

No, kao što smo već spomenuli, nekom „delu“ muškarca to odgovara, i to onom dečijem delu koji zbog majčine dominantnosti ili kritičnosti nije uspeo da se razvije u sposobnog mladića, a zatim i u muškarca koji svojom unutrašnjom snagom barata slobodno. Taj njegov dečiji deo zalečen je „boljom majkom“, odnosno, partnerkom u koju se, verovatno, i zaljubio upravo zato što je tako snažna.

S druge strane, žena je ta koja „vuče sve“ (brine se o ličnomm razvoju, o tome da partnerski odnos bude u redu, da se egzistencijalni problemi na vreme rešavaju). To je tip žene kog danas vrlo često susrećemo. Na početku veze takvoj ženi takođe odgovara muškarac-dečak, jer on voli njenu snažnu stranu i tako joj daje potvrdu njene snage. Osim toga, to joj odgovara jer se uz njega oseća emotivno sigurnom (neće biti povređena njegovom potrebom za dominacijom), a uz sve to na početku veze takav odnos u njoj budi nežni majčinski osećaj kog rado naziva bezuslovnom ljubavlju. No, vremenom žena počinje da se oseća izneverenom, a neretko i iskorišćenom jer muškarac ne vidi da joj treba pomoć, kako želi da podele egzistencijalne brige ili kućne poslove.

Uloga večnog dečaka ili Petra Pana

Ni muškarcu u celoj toj priči nije dobro jer se ne razvija, ali kako je njegova uloga ipak povoljnija (ne iziskuje direktan napor), onda se lako može uljuljkati i ostati u prividnoj sigurnosti sve dok žena ne pokaže zube i ne izađe iz svoje uloge večno uvažavajuće majke.

Da bi to mogla, žena najpre mora da se usudi da reskira sliku o sebi koju je izgradila, kako pred samom sobom, tako i pred svojim partnerom. U toj slici ona je dobra, snažna i uvek spremna da pomogne.

Muškarac se veže upravo za tu sliku i sve dok žena nije spremna da rizikuje, do promene neće doći. Promenu u partnerskom odnosu uvek inicira onaj koji je više frustriran, a u ovom slučaju to je žena. Iz ovog obrasca nije moguće izaći bez konflikta, i to ne jednog, nego niza u kom žena direktno i jasno izgovara ono što je povređuje i ljuti. Njeno izražavanje osećanja i prestanak delovanja u skladu sa starom ulogom (snažna, dobra pomagačica) razočaraće muškarca, a to razočaranje je upravo ono što mu treba da bi izašao iz svoje dečije uloge.

Treba uzeti u obzir da se izlazak iz dečije uloge neće dogoditi kod svih. Neki muškarci neće biti spremni da vide „lošu“ sliku sebe u kojoj su inertni, nezreli ili egoistični, ali će se zato vrlo lako vezati za „lošu“ sliku žene u kojoj ona večno prigovara, kritikuje i žali se.

Kod nekih parova će izlazak iz ovog obrasca značiti prekid veze, a kod nekih će biti drugačije – muškarac će na svojoj koži osetiti koliko je nestvarna sigurnost u koju se uljuljkao i počeće da se oslanja na sebe i svoju snagu.

Nekim muškarcima je uloga večnog dečaka ili Petra Pana, nažalost, suviše slatka da bi joj odoleli pa menjaju partnerku čim osete da ona želi da ih „prevaspita“ ili da ih suočava s frustracijama s kojima se mogu nositi jedino ako preuzmu odgovornosti odrasle osobe. No, čak i ako izlazak iz naučenih uloga vodi prema prekidu, to je rizik koji se isplati jer se nakon dugogodišnjeg ostajanja u ovim ulogama žena počne osećati potrošenom i iskorišćenom, a muškarac, zbog inercije i nerazvijanja svojih kompetencija, tone u osećanje manje vrednosti.

Ostajanje u naučenim ulogama predstavlja siguran gubitak, ali ne spoljašnji (gubitak odnosa), nego unutrašnji (gubitak onog dela sebe koji je suprotan naučenoj ulozi i koji teži da se izrazi). Kod snažne žene taj deo je nežna, meka ličnost koja se može pokazati jedino onda kad se žena može osloniti na nekoga i osećati se bezbrižno. Kod muškarca-dečaka taj deo je samouveren, kompetentan muškarac koji će rado biti oslonac i voditi život u pravcu koji mu se sviđa i koji ga čini živim.

Uloge „snažna žena i muškarac-dečak“ imaju puno različitih varijacija. Muškarac nije uvijek inertan, on može biti i pun inicijative i odavati utisak čvrste, samouverene osobe, ali istovremeno biti izgubljen u svojim nerealističnim idejama zato što je u porodici bio suviše zaštićen, jer mu se, dok je bio dete, previše pomagalo umesto da je bio pušten da se trudi, greši i razvija svoju snalažljivost. Muškarac s takvom porodičnom pričom će i u odrasloj dobi imati osećaj da može da se „igra“, kako ima prostora da pokuša razne varijante, a ako ne uspe – neko će mu uvek pomoći.

Snažna žena, pak, često dolazi iz sasvim drugačijih porodičnih okolnosti i savršeno se uklapa u ulogu one koja će pomoći. Žena koja nije imala pomoć i podršku u porodici, a ipak se izborila i razvila u snažnu osobu, najčešće u sebi ima jaku potrebu za dokazivanjem i sklona je zaštitnički da se odnosi prema drugima upravo zato što je i sama u porodici bila nezaštićena pa ranjivost nije naučila da prepoznaje u sebi, nego je na nju osetljiva kad je naslućuje u drugima.

Sličnosti i razlike muškaraca i žena

Postoje i druge varijacije, na primer: muškarac koji je u porodici stalno bio sputavan i u senci autoritativnog oca, kad odraste teži da dokaže svoju sposobnost, ali sebe istovremeno nesvesno sabotira i tako potvrđuje unapred utvrđeno uverenje da nije sposoban, ili pak snažna žena koja je u porodici naučila da vredi jedino kad je snažna i kad neprestano radi, a njene slabosti su tretirane kao sramotne i zbog njih su je odbacivali.

Kakve god bile varijacije uloga „snažna žena i muškarac-dečak“ – na ženi je da otkrije i upozna sebe u svojoj slabosti i ranjivosti, a na muškarcu je da razvije snagu i samostalnost. To nije jednostavan proces i lako je uplesti se u zamku u kojoj se od partnera traži ono što on ili ona ne može da da.

Snažnoj ženi je potrebno da muškarac primeti kako joj je teško i da joj pomogne, ali kako je on predugo u svojoj ulozi u kojoj je orijentisan na to da je on taj kome se pomaže – ona to od njega neće dobiti. Muškarcu-dečaku je potrebno da žena veruje u njega, da u njemu vidi snažnog, kompetentnog muškarca koji će svašta da postigne, ali žena mu to ne može dati jer njegovo ponašanje i rezultati koje (ne)postiže nisu u skladu s tom slikom.

I u jednom i u drugom slučaju postoji potreba da drugi vidi ono što oni sami kod sebe tek treba da otkriju. No, samo onda kad žena upozna slabu i ranjivu sebe (radi sebe, radi svog boljeg, senzibilnijeg osećanja života) i kad muškarac upozna snažnog sebe (radi sebe, radi svog boljeg, stabilnijeg osećanja života), moći će se upoznavati van svojih uloga i nastaviti da grade svoj odnos u ravnopravnosti.

Uopšteno gledano, možemo reći da su savremene žene sustigle muškarce i dokazale i sebi i drugima da po intelektualnim i poslovnim sposobnostima mogu parirati muškarcima, ali muškarci nisu pokazali da su u stanju da odustanu od svoje naučene uloge u kojoj im se povlađuje, iako više ne nose teret hranitelja porodice. Trenutno su društveni trendovi takvi da žene postaju grublje, kompetitivnije pa partnerski i porodični odnosi pate zbog nedostatka mekoće i nežnosti koje čine dom.

U nekim porodicama ili vezama partneri uspevaju da osveste svoje nezadovoljstvo i shvate kako je izgradnja ugodnog emotivnog stanja nešto esencijalno i da se neće stvoriti samo od sebe, nego da treba zajedno da se orijentišu na to da ga stvore. Neke porodice pronađu način da idu u tom pravcu iako im društvena atmosfera ne ide u prilog.

Još i kad žena i muškarac rade na tome da imaju decu a jedva stignu da se dogovore oko svakodnevnih obaveza – ostaje im vrlo malo vremena kada mogu da se posvete razgovoru o njima i njihovom odnosu, tako da je neizraženih osećanja previše – toga ima u većini porodica kao nečega što se stalno povlači i dodatno otežava funkcionisanje… Jedini lek u ovim situacijama je što više zajedničkih, porodičnih aktivnosti i negovanje otvorene, iskrene komunikacije kad god je to moguće.

Žene i muškarci se u osnovi razlikuju – različita im je fiziologija mozga, hormonalno funkcionisanje, a i vaspitne mere u detinjstvu su za većinu muškaraca i žena bile različite. Te različitosti ostaju, samo je pitanje u kojoj ćemo se meri na njih orijentisati kao na crtu razdvajanja, a koliko smo spremni uvažavati razlike među nama i međusobno se, u svim tim različitostima, povezivati i ­ dopunjavati.

Stalno isticanje razlika između muškaraca i žena vodi samo odvajanju i izgradnji stereotipa. Osim što su različiti, muškarci i žene su takođe i vrlo slični samim tim što su ljudi – spajaju ih osećanja, razmena mišljenja, komunikacija telom. Imamo mnogo više sličnosti nego razlika! Dubljim razumevanjem svojih i partnerovih emotivnih potreba i motiva koji stoje iza različitih odluka i ponašanja možemo se upoznavati kao ljudi, a ne samo kao muškarci i žene. Samim tim, partnerstvo i bliskost postaju put za upoznavanje celovite ljudske prirode.

Tomica Šćavina

izvor: lovesensa.rs

 

Maltretiranje posle operacije

Javila mi se jedna mama iz Mostara, koja je želela da ostane anonimna. Poslala mi je fotografije, koje su me baš potresle, ali mi u prvom momentu nije bilo jasno šta se desilo.

Njen odgovor je glasio:

„Doktor ga je smirivao šamarima poslije operacije“

Kada se budilo iz anestezije, dete je bilo nemirno, to se dešava, čak sam i ja gledala jednu devojčicu kako se trza i plače, ali nisam zaključila da takvo dete treba šamarati. Takvom detetu treba pomoći jer je pretrpelo operaciju, boli ga, zbunjeno je… nikako, NIKAKO ga ne treba dodatno povređivati.

Lekar je majci na kraju, kada je i sam video modrice rekao da po nekad izgubi strpljenje sa detetom i da malo grublje postupa. Izvinjavao se i rekao da nije trebao biti tako grub.

Sestre, koje su sve vreme bile prisutne ništa nisu videle, a zašto bi i videle?!? Da su videle zamerile bi se kolegi doktoru i možda čak dobile otkaz …

Hemoroidi! Ima rešenja …

Pismo mame Maje

„Želim da se obratim svim mamama, jer znam da je većina imala problema sa hemoroidima. Ja sam imala dve trudnoće, prva je prošla bez ikakvih problema, ali zato druga sve i svašta: od visokog pritiska, povišenog šećera pa do hemoroida… Već u trećem mesecu su mi se javili hemoroidi, koji su  počeli da pucaju i krvare.  Ali kao i svaka trudnica morala sam da izbegavam lekove i razne kreme. Bolovi su bili nepodnošljivi sa svakim odlaskom u toalet. Posle porođaja još gore, većina vas razume kakve sam probleme imala. Onda sam počela da koristim razne kreme, čajeve, meleme, lekove, ali ništa. Od jedne strarije gospođe sam čula da je ona koristitla  Magnetoplag – koji proizvodi Institut Mihajlo Pupin,odlučila sam  da probam još i to. Počela sam da ga koristim, u  upustvu piše da se koristi 10 dana pa 2 dana pauza pa onda opet  10 dana. Za prvih 10 dana su se povukli  spoljašnji hemoroidi ali su ostali unutrašnj, pa krenem novi krug od 10 dana i rešim se svog skoro dvogodišnjeg problema. I još da napomenem da u trudnoći nije dozvoljena  upotreba  Magnetoplaga ali čim se porodite možete da ga koristite.“

Iskrene preporuke od mame Maje

Za one koji bi da pogledaju šta je sve u prodaji evo linka – OVDE

A za one koji koriste FB – OVDE

Modrice od zubara

Javila mi se jedna očajna mama, tako da ne znam ni kako da počnem ovaj tekst… I ja sam se vrlo neprijatno osećala kod zubara, ali ona se kući vratila sa modrim detetom.

Interesantno da mi prosuđujemo i imamo predrasude, ali za obrazovan svet to ne bi smelo da bude tako. Ova mama sa svojom malom porodicom živi na selu. I ona i suprug su završili fakultete, ali eto, nisu željni grada, želeli su svoj mali dom na selu. Kod stomatologa su odveli dete jer se već pojavio karijes. Dete baš i nije bilo mirno, zubarka je bila nervozna, nastao je totalni haos. Dete, koje ima 4 godine, nije sarađivalo. Otimalo se, pokušalo da ujede zubarku i da je šutne. Neprijatna situacija za sve, ali… Vidno iznervirana zubarka, umesto da prekine ceo postupak, popriča sa detetom, zakaže pregled za par dana ili nešto sasvim drugo što bi polako opustilo dete i na kraju dovelo do srećnog popravljanja zubića, zapretila je roditeljima da će ih prijaviti socijalnoj službi jer su dopustili da tako malo dete ima pokvarene zube, a uz to ga nisu ni vaspitali!!! Misleći da su potpuno neobrazovani, jer dolaze sa sela ( pa je normalno da su neobrazovani, a prema neobrazovanima se može postupati, kao prema stoci, jer Bože moj, oni su sa sela!!!) rekla im je „blago vama, vi sad idete kući, a ja moram još da radim“ – pre podne radi u državnoj ambulanti, a posle podne u privatnoj. Šta reći!?

Moj slučaj – ja sam obožavala zubarku i da odlazim na preglede. Svaki drugi dan sam odlazila sve dok mi zubarka nije rekla da stvarno nema više smisla da dolazim ( zaista sam bila naporna), dok moj sin uopšte ne voli da ide kod zubara. Ružno se ponašao, čak toliko ružno da nisam mogla da ga prepoznam. Na sve to zubarka nije odustajala – napravila mu je rupe na donjim peticama i KAO stavila plombe, ali su vrlo brzo ispale i sad Junior ima dve rupe koje ribamo i peremo i čačkamo, samo da ne idemo kod zubarke. Sad kod dečijeg zubara ima raznih „zezalica“, kao bi se dete zabavilo, ja kad sam bila mala ništa od toga nije postojalo – mi smo išli kod zubara za odrasle.

Da li su zubari nekada bili bolji ili … ?! U svakom slučaju nije u redu da se dete vrati modro od zubara …

Gandijeva priča o opraštanju – nenasilno roditeljstvo

Dr Arun Gandi, unuk Mahatma Gandija i osnivač M.K.Gandi instituta za nenasilje, u svom predavanju 9. juna na univerzitetu u Portoriku, podelio je sledeću priču kao primer ‘nenasilja kod roditeljstva’:

„Imao sa 16 godina i živeo sam sa roditeljima na institutu kog je osnovao moj otac u Južnoj Africi oko 18 milja izvan Durbana, u središtu šećerne plantaže. Živeli smo duboko u unutrašnjosti zemlje i nismo imali susede, tako da smo se dve sestre i ja uvek radovali odlascima u grad i posetama prijateljima ili odlascima u bioskope.

Jednoga dana me je moj otac za,olio da ga odvezem u grad gde se održavala jednodnevna konferencija, na šta sam sa radošću poskočio. Budući da sam ionako odlazio u grad gde bih bio ceo dan, majka mi je dala listu namirnica koju je trebalo nabaviti, a otac me zamolio da se pobrinem za neke tekuće poslove, kao na primer, da odvezem auto na redovni servis. Kada sam odvezao oca tog jutra, rekao mi je: ‘Nađimo se ovde u 17 sati, i ići ćemo kući zajedno.’

Nakon što sam na brzinu poobavljao sve zadatke otišao sam direktno u najbliži bioskop. Toliko sam bio zaokupljen dvostrukim filmskim programom u kome je glavnu ulogu igrao John Wayne da sam zaboravio na vreme. Bilo je već 17:30 kada sam se setio. Dok sam otišao u servis i preuzeo auto, a onda odjurio do mesta gde je trebalo da se otac i ja nađemo, bilo je već 18:00 sati.

Zabrinuto me je priupitao: ‘Gdje si do sada?’ Bilo me je sram da kažem da sam gledao vestern film Johna Wayna, pa sam odgovorio: ‘Auto nije bilo gotovo, zato sam morao da čekam.’ Nisam znao da je on već zvao servis. Kada me je uhvatio u laži rekao mi je: ‘Nešto nije bilo ispravno u mom vaspitanju prema tebi što ti nije dalo dovoljno samopouzdanja da mi kažeš istinu. Kako bih video o čemu se radi, tj. gde sam pogrešio, umesto autom propešačiću 18 milja (29 km) do kuće i putem razmišljati o tome.’

Tako se on obukao i počeo šetati u smeru kuće. Već se bilo smrklo, putevi su bili neosvjetljeni, i uglavnom nepopločan. Nisam ga mogao napustiti, pa sam tako pet sati i trideset minuta vozio iza njega posmatrajući ga kako prolazi ovu agoniju zbog glupe laži koju sam izrekao. Tada sam čvrsto odlučio da nikada više neću lagati.

Često se setim te situacije i pitam se u čudu da me kojim slučajem kaznio na način kako mi kažnjavamo svoju decu, da li bih uopšte naučio svoju lekciju. Ne verujem da bih. Bio bih kažnjen i malo bih patio, pa bih ponovo napravio istu stvar. Ali ova jedna lekcija o nenasilju bila je toliko snažna da je ostala sveža u mom sećanju kao da se dogodila juče. To je snaga nenasilja.“

„Opraštanje je napuštanje mog prava da te mrzim zbog toga što si me povredio.“

izvor: https://viseodzivota.com