Category Archives: dete

Ovde ćemo se baviti svim problemima koji muče običnu mamu.

Volite svoju decu, ne uništavajte ih

Odmah na početku ću vam napisat srž ovog teksta. Oni koji budu razumeli ne moraju uopšte čitati ovaj tekst, a oni koji ne shvate ili osete bilo kakvu nelagodnost zbog čitanja ili podsmeh, njima preporučujem da izdrže do kraja.

Volite svoju decu, nemojte brinuti za njih, nemojte se bojati i nemojte slutiti loš ishod.

Eto to je ta formula ljubavi ili ključ roditeljstva. Prva greška koju roditelji prave, odmah da podvučem NESVESNO tj NENAMERNO (jer i sami imaju „nepotreban program“, nasleđen od svojih roditelja) je da smatraju da je dete njihovo vlasništvo ili njihova kopija. Dete je individua za sebe, sa različitim željama, težnjama, ukusom. Dete kopira roditelje do momenta kada ih „preraste“ i onda više „ništa nemate zajedničko“ sa čovekom kojeg ste rodili (sem gena, rodbine i sl.). Srećno dete je slobodno dete. Dete koje je – ono što zaista jeste (autentično), ima ispunjen život, srećan život i uspešno je. Dete koje je raslo pod stegama svojh roditelja, kada odraste plaća psihijatre, troši energiju na „brisanje nekorisnih pograma“ i vežbanje novih programa.

Verovatno sada mislite da pišem gluposti, jer ne razumete. Ako ne razumete onda malo razmislite. Kada ste bili dete i kada ste želeli da obučete plavu suknju i narandžaste čarape, a mama vam to nije dozvoljavala, jer te se dve boje „ne slažu“. Koga uopšte briga da li se boje slažu, ako je taj dan „propao“ i vama i vašoj majci – vama jer vam nije „uslišena želja“, a deca kada im se ne usliši želja automatski to shvataju kao da ih ne volite, a i vašoj majci, koja se „napatila“ da vam objasni da „nećete biti lepi“ ( tj. prihvaćeni od okoline, tj da će vam se neka tamo teta smejati kad vas vidi „ubogaljenu“) pa onda je morala da vas presvlači, oblači, navlači – izgubila je i vreme i strpljenje i na kraju i jedna i druga krećete (tamo gde ste planirale) bez trunke energije, nadrndane, neraspoložene, posvađane, nezadovoljne.

To se ne dešava samo jednom, to se dešava svaki dan. Majka pokušava da vas ukalupi i da vam „izgradi ukus“ i „programira vas“ da ličite na bezbroj istih devojčica, koje su „složile boje“, samo da „ne štrčite“. Kasnije to prerasta u program koji vama samo šteti – nemate ukusa, gledate šta ko oblači i prilagođavate se tom obrazcu, a u duši vrištite jer to niste Autentični VI! Postajete podobni i poslušni, ali duboko nesrećni, uništeni.

Kada se skupi više takvih „nepotrbnih programa“ čovek ne može sam da se izbori sa njima i mora da traži pomoć stručnjaka. Onda gubi vreme i novac da isravi nešto do čega uopšte nije ni moralo doći, samo da je mama htela da vam obuče te čarapice sa tom suknjom.

Vratimo se na početak. Volite svoje dete, Volite ga kao čoveka, kao osobu. Ovde će „hejteri“ da kažu kako ne može dete u sred zime obući majcu kratkih rukava – ja to nisam rekla, dete nema iskustva i treba ga obući u skladu sa vremenskim prilikama i treba ga sačuvati od opasnosti. Pokušala sam da na jednom banalnom primeru plastično objasnim kako se pravi „nepotreban program“ kod rođenog deteta.

Ovaj prvi deo je bio vezan za prvi deo rečenice – volite svoju decu – nadam se da ste shvatili da želim da kažem da ih volite kao posebnu individuu, a ne kao vlasništvo! Volite ih bez nametanja svoje volje.

Drugi deo – nemojte brinuti za njih, nemojte se bojati i nemojte slutiti loš ishod, ću pokušati u nastavku da opišem, takođe plastično. Ljubav nosi najpozitivniju energiju i svako biće kome je ljubav upućena „raste“ u zdravu osobu. Isto je kada gajite biljke. Mazite ih i pazite i zalivate. Vi biljke volite, istinski. Dete, uglavnom volite na malo drugačiji način. I dete treba tako voleti, istinski. Pružati mu pozitivnu energiju, hraniti ga, pomagati mu, podržavati ga i bodriti. Međutim, kada bi naše roditelje pitalji da opišu ljubav oni bi (čast izuzetcima) rekli: „ja brinem za moje dete“; „ja strahujem da se ne povred“i; „ja slutim da će se nešto loše desiti kada moje dete nije pored mene“. Ovim izjavama vi „ubijate “ vašu rođenu decu, koju pri tom smatrate svojom imovinom. Pa to ne radite ni kućnim ljubimcima!

Čim brinete za dete vi ga ne volite – vi brinete. Vi tom detetu šaljete negativni impuls, negativnu energiju. Kao prvo štetite sebi jer gajite u sebi negativne misli i negativnu energiju, a onda „trujete“ i dete. Kako da se razvija kada vi brinete. Ako strahujete vi svoje dete „ubijate“ na najbrži mogući način. Strah je ubica svega pozitivnog, svega lepog, ljubavi. Da li vam se desilo da u mislima imate neku nesreću i plašite se da se nekom desilo nešto loše i da ubrzo saznate da se tom nekome baš i desilo nešto loše? Razmislite. Naš narod ima izreku „ne prizivaj zlo“. Poslušajte naše pametne pretke, koji su živeli mnogo više u skladu sa prirodom od nas.

Gajite vaše dete, kao da imate biljku kojoj svaki dan prilazite pozitivni, puni ljubavi, bez straha i briga i ne želite da je vežete za sebe ( da u svakom momentu znta šta radi, gde je i da li je ručala). Ljubav i strah se potiru, nikako briga i strah ne mogu da budu ljubav. Volite vašu decu, nemojte brinuti za njih, nemojte se bojati, ni razmišljati da može da im se desi nešto loše.

Sa trogodišnjakom zaglavljeni u liftu

Subota jutro, oko 8,30h, dok još većina komšija spava, moj sin i ja krećemo u nabavku. Ulazimo u lift, koji je nedavno popravljan i sad je „kao nov“, mada ima više od 40 godina. Sve radimo kao i uvek, zatvaramo vrata i pritiskamo „nulu“. Lift nije odmah krenuo, ali tome nisam pridavala pažnju. Junor me pita: „zašto nismo odmah krenuli?“, ja odgovaram da verovatno nismo dobro zatvorili vrata (mada se vrata zatvaraju sama, imaju teg, koji ih privuče). Prošli smo samo jdan i po sprat i zaustavili se. Stojimo između dva sprata. Za koji trenutak lift kreće. Zaustavlja se opet između prvog i drugog sprata. Očekujem da ubrzo krene, ali ništa. Pokušavam da pritisnem 1 pa 2…pa bilo koji taster. Onda stiskam STOP. Lift se ne pomera. Zovem muža da mu saopštim da smo zaglavljeni u liftu i tada Junior počinje da paniči. Shvatam da je sada najvažnije da pozovem pomoć i da budem “ ‘ladna kao špricer“. Kažem mu: „sad će mama da pozove Patrolne šape i oni će doći da nas izbave. Patrolne šape u akciju!“. Malo se nasmešio, ali kiselo. Zovem službu spasavanja ( ljudi koji održavaju lift) i brzo im objašnjavam u čemu je problem. Junior počinje da paniči. Ni meni nije sve jedno, ali znam da ako počnem i ja da paničim, onda će se sve pretvoriti u horor, posle koga Junior više neće hteti da ide liftom.

 

Čučnula sam pored njega, zagrlila ga, ali on insistira da ustaem: „isprljaćeš se!“. U njegovom glasu se oseća nervoza. Prosto mi naređuje. Netremice zuri u staklo na vratima lifta, kroz koje se vidi međuspratna konstrukcija. Stojimo tačno između dva stprata. Nailaze komšije i svi mi daju savete. Moram da budem fina, a najradije bih ih oterala do đavola. Sve sam pokušala i moram da svu pažnju posvetim detetu. Nema tu više filozofije i pametovanja. Moramo mirno sačekati majstore. Interesantno koliko naši ljudi znaju da, opkušavajući da pomognu, ili bar mi se činili da žele da mi pomognu, naprave više štete nego koristi. Pitali su me – kako Junior ne plače, kako smo se to uopšte zaglavili, da li sam probala da stiskam ovo i onon…. i još mnogo glupih i nepotrebnih pitanja. U tom momentu ja sam jedino trebala da pričam sa Juniorom.

 

U jednom momentu Junior počinje da se trese. Kao da mu je hladno. Pitam ga da li mu je hladno, on kaže da nije. Dete se trese, cvokoće. Zuri u međuspratnu. Ne plače, ali vidim da je jako uplašen. Ne znam šta da radim. Po glavi mi se mota bezbroj gluposti. Već više od 10 minuta čekamo. Zvoni mi telefon. U tim momentima nisam ni bila svesna činjenica da je veliki plus što mi uopšte telefon radi, jer u novijim zgradama, sa novijim liftovima nema dometa – šta bi tek tada radila? Zove me čovek iz firme koja održava liftove, javlja da je ekipa krenula. Srećna sam , ali mislila sam da će mnogo brže doći.

Pada mi na pamet da pevamo. Junior obožava da peva i rado prihvata da peva. Prestaje da se trese, to je najvažnije. Peva, mada i dalje zuri u međuspratnu.

Spasiocima je trebalo više od 15 minuta da nas izbave. Najdužih 15 minuta u mom životu. Sada idemo uglavnom stepenicama. Kada se i usudimo da uđemo u lift Junior mora da gleda kroz stakleni prozor na vratima lifta da bi video da li će lift opet da se zaglavi. Nadam se da će uskoro zaboraviti.

Kada dete neće da pokloni svoje igračke koje je preraslo – problem rešen

Junior je sada već veliki momak. Ima tri i po godine i već mi je saopštio da hoće da se ženi. Da, bila sam iznenađena, ali tu njegovu „ideju“ sada dobro koristim za rešavanje nekih situacija. O ženidbi neki drugi put, sada smo imali problem oko poklanjanja igračaka, koje smo prerasli, drugom detetu.

Imamo nekoliko lepih , očuvanih i skupih igračaka, koje sam mislila da poklonim jednoj bebi. Junioru se ta ideja nikako nije svidela. Odmah je uzeo igračke i počeo da se igra njima. Sve su mu od jednom jako interesantne i baš je njih tražio. Među tim igračkama, kojih sam rešila da se rešim, je bilo i onih sa kojima se nikada nije igrao, bukvalno bačene pare, ali sada, sada su to jako interesantne igračke.

Nisam želela da dam igračke bebi (a da to Junioru ne kažem, ipak je to „njegova svojina“) pa da Junior traži i da se ja zbog toga osećam neugodno. Želela sam da se dogovorimo i da on, sada već veliki momak, svojevoljno pokloni igračke drugom detetu. Koliko god bio „veliki momak“ on je i dalje moja velika beba i neće da pokloni svoje igračke drugom detetu, bez obzira što mu više nisu potrebne.

Baš sam na muci.

Razmišljala sam kako bih mogla da kompenzujem, ali da to ne bude igračka za igračku, jer bi u tom slučaju bankrotirala. Druga stvar na taj način ne izbacujem ništa, nego samo jedno poklanjam drugo kupujem.

Ideja: odkupiću ih!

Pitam ga: „Hoćeš li ti meni prodati ove igračke? Prerastao si ih, imaš druge koje su baš za momke. Ovo je za bebe!“

Junor: „Neću!“

Onda sam donela moj novčanik u koji sam stavila „lažn novac“ (kupila sam ga u kineskoj radnji i hvala braći Kinezima u mnogim situacijama su me spasli!). Kada je Junior video novac oduševio se. Sve mi je prodao. Bez reči. Sad se igramo prodavnice i prodajemo jedno drugome njegove igračke, a ove, koje sam ja odkupila da ih poklonim bebi Junior zove „tvoje igračke“…. 😉

Tabela rasta: visina – devojčice

Da li beba dovoljni jede?

Da li beba dovoljno napreduje?

Evo jedne tabele, za devojčice, u kojoj možete videti prosečnuvisinu deteta od rođenja do 5 godina, kao donju i gornju granicu.

visina_devojcice

Podaci uzeti sa Nestle

Kako rastu zubi?

beba-manjaOvom videu uopšte ne treba objašnjenje. Preuzela sam ga sa Youtube i želim da ga podelim sa vama

Tabela rasta: visina – dečaci

Da li beba dovoljni jede?

Da li beba dovoljno napreduje?

Evo jedne tabele, za dečake, u kojoj možete videti prosečnuvisinu deteta od rođenja do 5 godina, kao donju i gornju granicu.

visina_decaci

Podaci uzeti sa Nestle

Tabela rasta: težina – devojčice

Da li beba dovoljni jede?

Da li beba dovoljno napreduje?

Evo jedne tabele, za devojčice, u kojoj možete videti prosečnu težinu deteta od rođenja do 5 godina, kao donju i gornju granicu.

devojcice_tezina

Podaci uzeti sa Nestle

Tabela rasta: težina – dečaci

Da li beba dovoljni jede?

Da li beba dovoljno napreduje?

Evo jedne tabele, za dečake, u kojoj možete videti prosečnu težinu deteta od rođenja do 5 godina, kao donju i gornju granicu.

decaci_tezina

Podaci uzeti sa Nestle

Saveti pred polazak u vrtić

Kraj letnjeg raspusta. Svi se pripremamo za novu školsku godinu. Uzbuđenje se oseća u vazduhu. Jedva čekamo da krenemo, a kada krenemo … plačemo!

Plaču deca, plaču mame.

Evo kako sam ja „pomogla“ Junioru prošle godine da se lakše i brže privikne na novu sredinu, nove drugare…

saveti_za_polazak_u_vrtic