Category Archives: drugi pišu

Tekstovi preuzeti sa drugih web platformi.

Ortoped sa Banjice otkrio istinu o preskupoj dečijoj obući: Anatomske cipelice sa „uloškom“ izazivaju ravna stopala

„Cipele sa ‘lepo izvajanim uloškom’ raznih proizvođača govore o njihovom ‘naporu’ da učine vašem detetu nekakvu pogodnost. Zbog toga su cene cipela za bebe i malu decu kao da su broj 56. U stvari svaki uložak upropašćuje dečije stopalo“, kaže dr Ljubomir Georgijević, specijalista za ortopedsku hirurgiju i traumatologiju

Doktor Ljubomir Georgijević, specijalista za ortopedsku hirurgiju i traumatologiju, izazvao je veliku pažnju na društvenim mrežama pošto je ukazao da preskupe dečije cipelice sa anatomskim uloškom ne rešavaju problem ravnih stopala kod dece, čak naprotiv, smetaju pravilnom razvoju i izazivaju problem ravnih stopala.

8626d279fd4347933e9b34944988ca77

Dr Georgijević istakao je da je radio je na dečijem odeljenju „Instituta Banjica“ ceo svoj radni vek, a načelnik dečijeg odeljenja koje je imalo kapacitet od 126 postelja bio je više od dvadeset godina. Učinio je veliki broj operacija na dečijim stopalima zbog kongenitalnih anomalija ali i stečenih deformiteta. Kao dokazani stručnjak, kaže da je morao da reaguje na skorašnje tekstove objavljene u nekim novinama o navodnoj neškodljivosti cipelica za malu decu.

„Dete se rađa sa stopalom koje sa plantarne strane (tabanske) ima debeo masni sloj, a što na prvim pregledima neki nesikusni pedijatri proglašavaju ravnim stopalima. Takva konfiguracija dečijeg stopala je najnormalnija, jer je masni sloj ispod kože predviden da štiti dublje slojeve od moguće povrede u najranijem periodu nakon prohodavanja pa sve do četvrte godine života“, objasnio je Georgijević.

On je potom dodao da će u tom životnom periodu dete stati bosom nogom na svaki predmet na podlozi jer nema životnog iskustva. Iskustvo stiče polako i sa četiri godine jasno razlikuje opasne predmete na podlozi. U prvim danima po prohodavanju staće i na staklo i svaki drugi predmet koji će ga povrediti, ali ubod će povrediti kožu, a završiće se u masnom tkivu, bez povređivanja dubljih slojeva, ali će ujedno biti i novo životno iskustvo.

„Cipele sa „lepo izvajanim uloškom“ raznih proizvođača govore o njihovom „naporu“ da učine vašem detetu nekakvu pogodnost. Zbog toga su cene cipela za bebe i malu decu kao da su broj 56. U stvari svaki uložak upropašćuje dečije stopalo. Zašto? Na plantarnoj strani stopala nalaze se u dva sloja, po osam mišića, koji isključivo služe da održavaju uzdužni svod stopala i prednji poprečni svod. Sloj masnog tkiva u prve četiri godine štiti od povreda osim planetarne fascije i tu grupu mišišća i prateće krvne sudove i nerve. Zbog svoje mase „prikrivaju“ formu svodova i to zavarava pedijatre. Zato se lako odlučuju da proglase „ravna sopala“. Kada u obuću smestimo uložak,vršimo pritisak na koštane strukture stopala izazivajuci prividno konfiguraciju svoda. Kada bi dete moglo da vam saopšti tog trenutka kada mu prvi put obujete cipelu sa uloškom reklo bi vam „da ima osećaj kao da ima kamen u cipeli“. Takvim „anatomskim“ cipelicama u potpunosti isključujemeo funkciju plantarne muskulature (već pomenuta dva sloja po osam mišica) i kada ta muskulatura koje je u potpunosti isključena iz funkcije atrofira i izgubi svaku funkciju i snagu da održi svodove u fiziološkom položaju stopalo se „sruši“ i tada stvarno postaje „ravno stopalo“, napisao je dr Georgijević na svom Fejsbuk profilu.

On dalje navodi da ne želi da ubeđuje roditelje šta je dobro, a šta ne za stopalo deteta i predlaže svakome ko to želi da proveri da ode u prvi razred osnovne škole i zamoli da se sva dece izuju.

„Poraz! Skoro da nema deteta sa normalnom konfiguracijom stopala. Idite na ulicu i pronadite romsko dete/ciganče (bez namere da bilo koga vređam), koje hoda boso od maja do oktobra, sa ravnim stopalima, pa ponovo razmislite. Za dete su najbolje cipele koje imaju dobro pokriveno stopalo zaštićeno od vlage i hladnoće bez ikakvog uloška sa normalnom proporcionalnom petom prema veličini cipele, da dete ima utisak da hoda bosom nogom po ravnoj podlozi“, objašnjava Georgijević kakve cipele bi trebalo da kupujemo deci.

On smatra da je najbolje da u najranijem delu hoda, kada je hod uglavnom po kući – isključivo koristiti štrikane nazuvke, koje proizvode bake. Pa u početku i za prvi izlazak u dvorište ili parkić, a još je bolje u toplim mesecima, da dete bude boso.

„Da se našalim, ali sam pomalo i ozbiljan, kada kažem da cipele treba kupiti kada dete stane na sred sobe i kaže „hoće li neko ovde i meni kupiti cipele“. Patike nisu potrebne dok dete ne počne da se bavi sportom, jer uglavnom sve patike imaju ugrađen uložak“, mišljenje je ovog ortopeda.

 

izvor: nedeljnik.rs

 

Nesvesni um: prajming

Autor: Zoran Milivojević

Ako bi neko od vas tražio da više puta ponovite reč „belo”, a zatim da brzo odgovorite na pitanje „Šta pije krava?”, verovatnije je da biste pogrešno odgovorili „mleko” umesto ispravno „vodu”. To je dobar primer kako na naše opažanje, mišljenje i doživljavanje, ali i reagovanje, utiču oni sadržaji kojima se prethodno bavio naš um. Taj mehanizam je nazvan „prajming” (eng. priming) i značajno utiče na naše svakodnevno doživljavanje i ponašanje.

Srđan Pečeničić

Srđan Pečeničić

Prajming je važan jer ispod praga naše svesnosti bitno utiče na naše odluke. Zato nam poznavanje mehanizma prajminga i njegovo osvešćivanje može pomoći da bolje razumemo sebe i druge, ali i da se odupremo psihološkim manipulacijama kada neko namerno koristi prajming, servirajući nam neku informaciju kako bi nas naveo na neku određenu reakciju.

Objašnjenje ove pojave jeste da određeni stimulusi aktiviraju određene delove mozga koji ostaju u pobuđenom stanju zbog čega imaju prednost (odatle i reč prajming) u obradi novih stimulusa. Zato su ljudi skloniji da nakon gledanja strašnog filma, neuobičajene šumove tumače kao znak opasnosti. Isto tako, žena koja je otkrila da je trudna zbog te činjenice odjednom na ulici primećuje veliki broj trudnica na koje ranije nije obraćala pažnju.

Oni koji su najviše zainteresovani da koriste prajming kako bi uticali na ponašanje grupe ljudi su stručnjaci koji žele da povećaju prodaju nečega ili da utiču na volju birača. Evo primera jedne eksperimentalno dokazane manipulacije kupaca: u prodavnici vina su jedne nedelje puštali prepoznatljivo francusku muziku, a druge nemačku. Rezultat je bio da su prve nedelje više kupovana francuska, a druge nemačka vina. Prajming može da bude i nespecifičan: sve što pomaže da se kupci bolje osećaju u nekoj prodavnici, povećava kupovinu.

Kako mnogi ljudi saznaju o događajima u svetu iz različitih sredstava informisanja u kojima dominiraju negativne vesti, to bitno utiče na kasniji negativni lični doživljaj socijalnog okruženja. Verovatno u medijskom izveštavanju i prajmingu možemo da tražimo objašnjenje nedavne serije napada hladnim oružjem na putnike u vozovima u Nemačkoj, Austriji i Švajcarskoj. „Zaražavanje putem medija” je najbolje proučeno u izveštavanju o samoubistvima. Nakon što su mediji pristali da o samoubistvima ili ne izveštavaju, ili da to čine šturo, nikako senzacionalistički, u mnogim državama smanjen je broj samoubistava. Možemo da se zapitamo da li medijsko izveštavanje i prajming imaju nekog uticaja na epidemiju porodičnog nasilja i ubistva žena.

Dokazano je da je osoba koja je doživela neku ljubaznost od nepoznate osobe jedno vreme sklonija da i sama postane ljubaznija. Zato budimo ljubazni da bi i drugi to postali.

 

izvor: politika.rs

Izbegavanje svakog konflikta

Autor: Zoran Milivojević

Za razliku od ljudi koji u konfliktnim situacijama čine jednu krajnost tako što od drugih zahtevaju da im iznova i iznova zadovoljavaju svaku želju, postoje i oni koji spadaju u drugu krajnost po tome što se u svakom konfliktu povlače i popuštaju drugoj strani. Socijalna okolina one prve doživljava kao „nezgodne” ili „teške”, a ove druge kao „veoma fine” i „vrlo ljubazne” ljude.

Ljudi koji stalno povlače svoje želje pred željama drugih imaju nizak kvalitet života.

1

 

Postoje dva glavna razloga zbog kojih neko izbegava svaki konflikt. Prvi je kada neko veruje da bi ga, u slučaju da se suprotstavi očekivanjima i željama drugih, ti drugi odbacili. Osoba misli: ako se suprotstavim drugima, oni će me odbaciti i ostaću sasvim sam. I zato osoba prigušuje i potiskuje vlastite želje kako bi ugodila drugima i bila prihvaćena.

Ovakvo ponašanje u konfliktima je u najvećem broju primera naučeno u detinjstvu kod kuće. Roditelji su detetove pokušaje da odbije ili izvrda njihove zahteve „kažnjavali” ignorisanjem deteta, pretnjom odbacivanjem ili su ga etiketirali kao lošu osobu. Za pravilan razvoj je važno da roditelji dozvoljavaju sukobe svojih i detetovih želja i da detetovo odbijanje nekih njihovih želja ne tumače kao negaciju ljubavi, nezahvalnost ili bezobrazluk. Iako dete treba da sluša roditelje u mnogim stvarima, mora mu biti dozvoljeno da u nekim stvarima odbije te želje bez posledica.

Drugi glavni razlog za izbegavanje svakog konflikta jeste to što osoba koja izbegava smatra da bi svojim odbijanjem „povredila” drugoga, zbog čega bi drugi bio tužan i neraspoložen, a ona bi bila kriva za takvo njegovo emotivno stanje. U konfliktnoj situaciji osoba bira: ili da zadovolji svoju želju i oseti krivicu za nastalu tuđu patnju, ili da popusti drugome kako ne bi osetila osećanje krivice.

Ovakav mehanizam je veoma čest kod odraslih koji su u detinjstvu bili predmet „emocionalne ucene”: „Ako ne učiniš to i to, mama će biti veoma tužna.” Kada neko jednom usvoji mehanizam, primenjuje ga kasnije u životu i na sve ostale ljude.

Na početku malo dete nije svesno emotivnih posledica koje ima njegovo ponašanje na druge ljude. Ono tek kasnije otkriva da drugi ljudi imaju osećanja i da reaguju prijatnošću ili neprijatnošću na njegove postupke i izjave. Nakon toga ono počinje da razvija saosećanje, sažaljenje i samilost prema drugima, ali i da se oseća odgovornim za osećanja drugih. U sledećoj razvojnoj fazi dete više ne gleda u osećanja drugih, već u to da li je imalo ili nije imalo pravo da nešto uradi. Ono tada počinje da oseća krivicu samo ako nije imalo pravo na neki postupak zbog kojeg se drugi loše osećaju. Ako roditelji stalno „emocionalno ucenjuju” dete, ono nauči da stalno gleda u osećanja drugih kako ne bi bilo krivo za konflikt.

izvor: politika.rs

Pedijatar Jevgenij Olegovič Komarovski: 14 poruka za mame i tate koji žele da vaspitaju zdravo dete

f17118059f26f46c8d24885b56acff7c

Jevgenij Olegovič Komarovski je jedan od najpoznatijih i najpriznatijih pedijatara na teritoriji bivšeg SSSR-a. Doktor je medicinskih nauka, televizijski voditelj i autor 15 knjiga o nezi deteta. Na vrlo razumljiv način izlaže dragocene informacije o zdravlju i vaspitanju dece, zbog čega uživa poštovanje mnogih roditelja.

Odabrali smo 14 citata pedijatra dr Komarovskog čiji su saveti pomogli stotinama hiljada ljudi:

  1. 100% odraslih stanovnika zna kako se prave deca, ali 99,9% ne zna kako se stvaraju ljudi.
  2. Psihičko blagostanje majke koja vodi brigu o detetu jeste najveći zadatak za oca. Tata je taj čija je obaveza da rešava probleme s rodbinom i komšijama.
  3. Srećno dete je pre svega dete koje je zdravo, a tek potom dete koje ume da čita i svira violinu.
  4. Srećno dete je dete koje ima i mamu i tatu, koji pak imaju vremena ne samo da vole dete nego da vole jedno drugo.
  5. Ni veliki broj ni dobar glas pedijatara neće rešiti zdravstvene probleme deteta. To je nemoguće pre svega zato što njegovo zdravlje u daleko većoj meri zavisi od mame i tate nego od svih pedijatara zajedno.
  6. Dete nikom ništa nije dužno.
  7. Lično, kada mi dolaze roditelji bolešljive dece, često savetujem da nabave psa. Zato što je pas realan razlog da natera roditelje da dva puta dnevno izvedu i dete u šetnju.
  8. Ako je vaše dete cele godine bilo bolešljivo, ako nije trčalo, odlazak na selo (možda svega 30 km od grada raste šuma i teče reka), može imati bolji učinak na njegovo zdravlje nego letovanje na Sredozemnom moru, pa neka je i hotel s pet zvezdica.
  9. Dete i treba baš takvo da bude – mršavo i aktivno.
  10. Siguran sam u to da se većina dece rađa zdrava, ali da im zdravlje narušavaju… roditelji i medicinski radnici.
  11. Kada se rodi beba – čovečji mladunac – ona je biološko stvorenje isto kao vuče, meče, prase… Zato je osnovni zadatak u prvoj etapi života da se držimo biologije da bismo kasnije prešli na razvoj sociologije.
  12. Suština i ideologija jednokratnih pelena sastoji se u sledećem: detetu pelene nisu potrebne! Nego su potrebne majci!
  13. Sreća i zdravlje porodice su najvažniji. Porodica treba da se ponaša ne shodno interesima deteta već shodno interesima porodice. Ja ne mogu da zamislim da moje dete dobije čokoladu i da je ne podeli na četiri dela.
  14. Što je najvažnije: ti nisi centar svemira. Mi kao porodica – to je centar svemira. Dobri ljudi uvek, svuda i prema svima su dobri. Podeli sve dobro: raspoloženje, hranu, stvari. Ne kukaj.

izvor: lovesensa.rs

“Ponekad se dobre stvari raspadnu da bi se bolje mogle sastaviti.“ – Što učiniti kada nam se raspada život?

Iznenadna bolest, poslovni izazovi, teška tuga, nemoguće situacije …

1

Kada je u pitanju život, nitko nije imun na mnoge njegove udarce. Svi smo doživjeli poneke grozne situacije – neki puno više od drugih.

No, što je to što trebate učiniti kada se čini da je sve u vašem životu loše?

Bez obzira na to koliko se jakima možemo smatrati, s vremena na vrijeme svi se mi suočavamo s teškim situacijama, zbog kojih se možemo osjećati izgubljeno.

Možda ste u sličnoj situaciji upravo sada? Osjećate se ranjivo i ne možete naći svoj put iz naizgled mračnog scenarija.

Ako je to slučaj, onda za početak – znajte da niste sami. Svi izgubimo naš put s vremena na vrijeme. Ako je ovo vaša trenutna situacija, onda se trebate obratiti bliskim ljudima.

 

Nikad se ne zna, možda i osobe u vašem bliskom krugu prolaze kroz slično iskustvo. Možda se trenutno osjećate bespomoćno,  ali u stvari, istina je daleko od toga.

Kada se čini da se sve raspada, razmislite o ovim jednostavnim strategijama koje vas mogu spasiti i ponovno dovesti u normalu.

  1. “Ponekad se dobre stvari raspadnu da bi se bolje mogle sastaviti.“

Zapamtite ove predivne mudre riječi koje je izrekla ikona ljepote, Marilyn Monroe.

Kada doživite nešto ‘loše’, jeste li ikada zastali i zapitali se što dobro može izaći iz toga? Iako u takvim vremenima možda ne osjećamo tako, svemir nam ponekad uzima stvari da bi se napravilo mjesto za veće, bolje stvari.

U svakoj nesreći, brzo ćete uvidjeti kako postoji razlog da se osjećate sretnije nego što ste bili prije. To bi se moglo pojaviti u obliku vrijedne životne lekcije, osobnog  rasta i novog odnosa/mogućnosti/uspjeha …

“Sve se događa s razlogom” – to može biti najveći klišej, ali to je klišej vrijedan pamćenja!

  1. “Bol je neizbježna, patnja je opcija“

U životu je bol neizbježna. Međutim, kao što je Haruki Murakami rekao “Bol je neizbježna, ali  patnja je opcija“.

Bol je dio ljudskog bića; međutim, našu sreću određuje način na koji odlučimo razmišljati i djelovati za vrijeme bolnog iskustva i nakon tog bolnog iskustva. Puno ljudi čini grešku – kriju svoju svoj bol; jer se boje osjetiti bol. Iako je to sasvim prirodno, to samo produžuje to iskustvo i na kraju, rezultira opet patnjom.

Naučite prihvatiti svoje osjećaje – procesuirajte ih. Zatim, kada za to dođe vrijeme, morate napraviti izbor – “Patim – prihvatit ću to i pokušat ću krenuti naprijed sa svojim životom ili ću ostati pri tome i dopustiti sebi da patim?” To nije uvijek lako, ali znate što morate učiniti.

  1. ‘Jučer je povijest, sutra je misterija, a danas …’

Uvijek ponavljamo – nema većeg dara od ovdje i sada.

Osjećate se izgubljeno? Obratite pažnju na sebe upravo sada, u sadašnjem trenutku. Dišete li? Kuca li vam srce? Ako je odgovor “da!” – onda vam super ide. Kad vam život servira nešto loše, vaš jedini problem bi trebao biti ovdje i sada. Podijelite stvari na dijelove kojima ćete se postepeno baviti, iz trenutka u trenutak, malo po malo.

Kad se osjećamo izgubljeno, tjeskobno i kada ne možemo naći svoj put – korijen problema je obično krivnja iz prošlosti i strah od budućnosti. Kada osjećate kao da je sve izvan vaše kontrole, uvijek znajte da postoji jedna stvar u koju možete vjerovati – sadašnji trenutak.

  1. “Ako vam se nešto ne sviđa, promijenite to. Ako ne možete promijeniti, promijenite svoj stav”

Ova izreka Maye Angelou može se činiti oštra, ali razmislite malo o tome. Ako ste kreator svog života, onda morate preuzeti odgovornost za svoje osjećaje. U svijetu u kojem su mnoge stvari naizgled izvan naše kontrole, važno je imati na umu da postoji jedna stvar koju uvijek možemo kontrolirati – naše  riječi.

Riječi koje stvaraju naše misli, riječi koje govore našu priču … priču koju možemo pričati sami sebi kako bi diktirali sebi kako se osjećamo. Ako ste zbog nečega nesretni  – promijenite to svojim riječima. Ispričajte sebi sretniju, lakšu, oslobađajuću priču o tome kako stvari stoje. Čak i najmanji pomak u stavu može rezultirati najvećim otkrićem.

Dakle – kada se sve čini loše, svakako imajte na umu ove četiri jednostavne strategije za pozitivno djelovanje.

Ako je sve već u redu u vašem životu, onda je to super! No, ipak zapamtite sve ovo i čuvajte te informacije negdje u  u pozadini vašeg uma, u okviru „razbij u slučaju opasnosti“.

Učinite to i sljedeći put kada se budete osjećali pomalo izgubljeno – možete biti sigurni da ćete se vrlo brzo vratiti na pravi put!

izvor: atma.hr

 

Greg Brejden: kako spontano izlečiti negativna uverenja i živeti život kakav zaslužujemo

Kako eliminisati negativna uverenja…

Negativna uverenja su ona koja nas dovode do problema, ali kako su ona podsvesna, teško nam je da ih uočimo kod sebe.

Jamie Lee Curtis

Jamie Lee Curtis (foto: pinterest.com)

Greg Brejden iz tog razloga na svojim seminarima učesnicima daje da popune odštampani formular u kome se od njih traži da prepoznaju osobine onih koji su se o njima starali u detnjstvu.

Cilj tog grafiokona je da se identifikuju podsvesni utisci i uverenja koja smo oformili o tim karakteristikama dok smo bili deca, a ne na način na koji ih vidimo zahvaljujuči iskustvima odrasle osobe danas. Proces je brz, jednostavan i efikasan.

Popunite podatke u sledećim tabelama.

Određivanje pozitivnih i negativnih osobina staratelja u detinjstvu:

Muško
Žensko
B (+)
A (-)

U gornjem delu (B) navedite pozitivne osobine i za muškog i za ženskog staratelja, odnosno, za osobe koje su se brinule o vama do vaše 15. godine. U donjem delu navedite negativne osobine istih tih osoba. Ne zaboravite da bazirate spisak na tome kako ste ih videli kao nevino dete. Koristite jednosložne reči, prideve ili kratke rečenice.

Negativne osobine će vam ukazati na uverenja zbog kojih najviše treba da se zabrinete.

Tabela šta ste najviše želeli od svojih staratelja:

Šta ste najviše želeli od onih koji su brinuli o vama i šta vam je najviše bilo potrebno od njih?

C

Rečju ili kratkom rečenicom nabrojte stvari koje su vam bile najvažnije u detinjstvu i koje ste očekivali da dobijete od onih koji su se starali o vama. Ali ovoga puta to uradite iz perspektive svog sadašnjeg života, odnosno, odrasle osobe.
Sledeća tabela identifikuje frustracije koje ste pokupili u detinjstvu i koje vam se vraćaju. Ove frustracije opisuju to kako ste zaobilazili prepreke u životu da biste dobili ono što vam je potrebno.

Vaše frustracije.

Kako se obraćate svojim frustracijama?

D

Opišite frustracije iz svog detinjstva i to kako ste izlazili na kraj s njima. Odgovorite pomoću jedne reči ili vrlo kratke rečenice, jer ćete tako olakšati baratanje odgovorima.

Sada popunite sledeći obrazac rečima ili kratkim rečenicama izvučenim iz prethodnih tabela.

Izjava 1: Ponekad privlačim ljude u svoj život koji su _______________________ (završite rečenicu rečima iz tabele 9 A)

Izjava 2: Želim da budu… _______________________ (završite rečenicu rečima iz tabele 9 B)

Izjava 3: … kako bih mogao da imam _______________________ (završite rečenicu rečima iz tabele 10 C)

Izjava 4: Ponekad sprečavam sebe da dobijem ovo _______________________ (završite rečenicu rečima iz tabele 11 (D2).

Na primer, možete dobiti sledeću konstrukciju:

Ponekad privlačim ljude u svoj život koji su besni, nedostupni, skloni osuđivanju. Želim da budu puni ljubavi, da imaju razumevanja kako bih mogao da budem voljen, da imam druga/drugaricu. To ponekad sprečavam povlačenjem iz sveta, kršenjem pravila.

Ova jednostavna vežba vam može ukazati na sopstvena duboka uverenja koja vas sprečavaju da živite život kakav želite. Kada ih identifikujete, možete i da ih promenite. Promenom uverenja, zadajete nove komande univerzumu i kreirate novu realnost.

U knjizi „Spontano lečenje uverenja“ naučnik i autor besteselera Greg Brejden iznosi načine kako možemo da shvatimo šta je to uverenje, kako ono deluje i kako možemo da ga promenimo nakon istraživanja ove oblasti od preko dvadeset godina. Promena dubokih negativnih uverenja, ne samo o novcu, već i o životu, doneće vam slobodu da živite život kakav zaslužujete, a ne kakav morate.

izvor: lovesensa.rs

 

Pomozite detetu da se privikne na vrtić: Saveti za zabrinute mame

Radenka Marković

Prilikom jutarnjeg rastanka u vrtiću roditelji ne bi smeli da budu tužni niti da plaču, jer će tako rasplakati i dete, a posle podne treba maksimalno da se posvete svom mališanu, savetuje Nada Gartner iz Udruženja vaspitača Beograda.

1

Dobro je da dete sa sobom od kuće ponese dragu igračku ili neki drugi predmet. To će mu biti veza sa kućom i osećaće se sigurnije

Polazak u vrtić ili jaslice velika je promena i stres kako za decu tako i za roditelje. Dete se suočava s novom sredinom, koja ne znači samo fizički nov prostor već i nove ljude i nove navike, drugačije od onih koje je imalo u roditeljskom domu. Roditelje, uz brigu kako će se njihov mališan snaći, muči hiljadu pitanja, kako sami treba da se ponašaju, šta smeju a šta ne smeju da rade kako bi detetu olakšali privikavanje na prvi kolektiv.
Adaptacija, kaže Nada Gartner, predstavnica za javnost Udruženja vaspitača Beograda, traje različito od deteta do deteta, a najčešće dve, tri nedelje.

BEBA U KUĆI, PRVENAC U OBDANIŠTU
Roditelji koji su dobili malu bebu ne bi baš tada trebalo starije dete da upisuju u vrtić. Njemu treba dati vremena da shvati da to što roditelji sada mnogo više brinu o bebi ne znači da njega vole manje. Ukoliko bi baš tada krenulo u obdanište, dete bi se osetilo potpuno odbačenim od roditelja i vrtić bi doživelo kao kaznu – kaže Nada Gartner.

ZA POČETAK POLA SATA
– Još pre nego što prvi put dovedu dete, roditelji mogu da mu pomognu da se lakše adaptira. To znači da prvo dođu u vrtić u koji su upisali dete i da se upoznaju s režimom života u njemu. Kada je doručak, ručak, kada se spava… Ukoliko taj dnevni raspored počnu da praktikuju kod kuće, polazak u vrtić će za dete biti manji šok – kaže Gartnerova.
3Takođe je dobro i da u tom periodu decu, a naročito onu koja nemaju braće i sestara, navikavaju da se više druže s decom.
Poželjno je da prvih dana, jednu do dve nedelje, dete dolazi u vrtić na kraće vreme. Raspored dolaženja dogovara se s vaspitačem, ali prvog dana dete od jedne do tri godine obično ostaje pola sata, a potom sve duže i duže. Za decu od tri do šest godina trajanje boravka prvih dana može da bude i duže.
Preporučljivo je da dete počne da dolazi u vrtić u vreme igre, dok dolazak u vreme odmora treba ostaviti za kasnije, kada se ono bar donekle prilagodi na kolektiv.
Gartnerova savetuje da roditelji ne treba da žure s tim da im dete što pre u obdaništu ostaje po ceo dan.
– To pogotovu važi za decu do tri godine. Roditelji možda smatraju da je njihovo dete zadovoljno samim tim što je okruženo drugom decom. Međutim, treba da znaju da se oni u tom periodu mnogo radije igraju sami nego s drugom decom.
Zato psiholozi i preporučuju polazak u vrtić tek posle treće godine – kaže ona.

POZDRAVLJANJE NA PRAGU
Vrlo je važan jutarnji rastanak u jaslicama ili vrtiću.
– Roditelj treba da bude smiren. Ne sme da pokaže detetu da je zabrinut ili tu

žan što ga ostavlja, niti da pred njim zaplače. Emocije roditelja prenose se na dete i, ako vidi da je majka tužna, ono će se isto tako osećati – kaže naša sagovornica i navodi da treba naći pravu meru koliko dugo se pozdravljati s detetom.
Sa mališanom, pogotovu ako je jaslenog uzrasta, ne treba mnogo razgovarati, ali ni tutnuti ga samo u ruke vaspitačici i otići. Dete joj treba polako pružiti, pozdraviti se s njim smireno i lagano otići. Ni rastanak sa starijim se ne sme odgađati u nedogled. Dugo smirivanje deteta ili ponovno vraćanje nije dobro jer će dete tada da plače. I tada i ubuduće očekujući da se roditelj vrati.
– Po povratku iz vrtića dobro je što više vremena provoditi s detetom. Šetati, igrati se, pričati mu priče, maziti ga, pitati kako mu je bilo u vrtiću.

BACANJE CUCLE OSTAVITE ZA KASNIJE
Tokom perioda prilagođavanja nije poželjno navikavati dete na nove stvari, kao što su noša, odvikavanje od cucle i slično. Ako ove navike nisu ranije usvojene, treba ih ostaviti za dane kada se dete navikne na vrtić.

NEK SE ISPLAČE ODMAH
Svako dete na vrtić odreaguje na svoj način. Najčešće plaču, neka se upiške iako su to kod kuće prestala da rade, druga neće da jedu, treća da spavaju…
– Dešava se i da ne ispoljavaju nikakvu reakciju, ali se vidi da pate i te adaptacije su zapravo najteže. Kada je o plakanju reč, iskustvo pokazuje da je najbolje da se deca isplaču što pre, ali na to se ne može uticati. Sve zavisi od slučaja do slučaja – objašnjava naša sagovornica. Kaže i da se zaista retko dešava da se dete uopšte ne privikne na vrtić.

NEMA POVLAČENJA
Dešava se da roditelji koji imaju „baka-deka servis“, ili neko od njih trenutno ne radi, u periodu adaptacije dete prestanu da vode u vrtić ako ono tamo mnogo plače. Taj pristup nije dobar.
– Adaptacija ne treba da se prekida, jer se time detetu šalje poruka da, ako dovoljno plače i pravi scene, ne mora u školicu. S druge strane, ponovna adaptacija je mnogo teža i duže traje, pa i dete više pati – kaže Nada Gartner.

izvor: zena.blic.rs

ŠTA JE TO „GENETSKO SIROMAŠTVO“? Četiri načina ponašanja koja privlače nemaštinu

Koji su razlozi siromaštva i zašto deluje da su određeni ljudi osuđeni na njega, dok je drugima blagostanje po svemu sudeći palo s neba? Biznis konsultantkinja Natalija Grejs autorka je knjige „Zakoni genetskog siromaštva“ u kojoj pokušava da objasni kako su ljudi programirali sebe na male prihode.

Kako ona tvrdi, siromaštvo je uzrokovano sledećim faktorima:

  1. Način razmišljanja

Dok smo bili klinci, često je moje društvo posle škole odlazilo u kuću jedne devojčice iz mog odeljenja, i tamo smo skakali po kauču sve dok ne bi došli roditelji. Naročito smo uživali u tome zbog pojedinih federa koji su gotovo izbijali iz postave. Naše skakanje proizvodilo je i pravi oblak prašine. Dvadeset godina kasnije, ponovo sam posetila svoju drugaricu iz detinjstva i, na svoj užas, u njenoj kući zatekla sam isti taj kauč.1

Koliko sam mogla da primetim, bio je u približno istom stanju kao kada smo pre dve decenije skakale po njemu, ali ja sam ostala zatečena celokupnim stanjem svih komada nameštaja u kući. Sve je bilo dotrajalo, prašnjavo i pokvareno. U glavi sam brzo preračunala koliko bi koštalo da se kupi novi kauč, zamene stare stolice i polomljeno veliko ogledalo, u čije je pukotine stavila foliju. Dok smo razgovarale, u glavi sam stavljala nove tapete na njene zidove. Želela sam da pobacam sve kartonske kutije koje su virile ispod njenog kreveta, zajedno sa polomljenom saksijom koju je privezala parom najlonskih čarapa.

„Ali, šta ako su u izuzetno teškom finansijskom položaju“ – zapitala sam se nedugo potom. Ali, moj mozak se i dalje nije predavao i prisetila sam se kako sam i sama nedavno kupila jeftine tapete koje izgledaju sjajno. Gde god da sam pogledala, videla sam samo pukotine, prljavštinu i đubre.

Odjednom mi je sinula jedna misao – zašto se prljavština uvek vezuje za siromaštvo? Sada to pitam i vas. Možete da zamenite uvek sa „često“ i „gotovo uvek“, ali to je činjenično stanje. Priznaćete da i skroman dom ima sve predispozicije da bude čist. Ipak, prljavština je gotovo uvek prisutna u siromašnim domovima.

Mislim da je razlog tome što je ta neurednost i prljavština odraz uma i načina razmišljanja. Kako su prljavština i siromaštvo komšije, to znači i da je siromaštvo poseban način razmišljanja.

Siromaštvo se ogleda i u neopranim rukama.

  1. Tvrdičluk

U školi sam imala divnu profesorku knjievnosti. Bila je neverovatno inteligentna i intuitivna. Jednog dana, rekla je rečenicu koja mi se do danas urezala u sećanje. Neko od učenika pitao je šta je tvrdičluk, a ona je rekla: „Tvrdičluk je ono kada piješ iz stare, okrnjene šolje dok novu čuvaš u kredencu“.

To srećemo u većini domaćinstava. Kao što se višak novca odvaja za crne dane, tako se i dobar escajg čuva za posebne prilike. Međutim, te posebne prilike su tako retke, a crni dani su sve češći. Ako sve dobro što imate čuvate za budućnost, ona nikada neće doći.

Ako sve svoje nade ulažemo u budućnost, sadašnjost će nam biti tragična.

  1. Kompleks Pepeljuge

Poznajem ženu koja je dvadeset godina manijakalno štedela novac kako bi mogla da ga pridoda novcu od prodaje garsonjere, i napokon sebi kupi kuću sa baštom.

Sama je odgajila dve ćerke. Stalno su bile polugladne, a sve tri uglavnom su živele na supama. Jednom mi se starija ćerka poverila i rekla mi da se stidi toga što ima samo par komada odeće, a svaki komad je vidljivo krpljen. Iako je ona rasla, iste pantalone su, „magično“, rasle sa njom, tako što joj je majka samo došivala nove materijale na njih.

Znate šta se onda dogodilo? Nakon dve decenije odricanja, majka je napokon kupila kuću o kojoj je sanjala, ali devojke uopšte nisu bile zainteresovane za baštu. Pored toga, nisu se ni ponašale kao većina devojaka jer su dobile „kompleks Pepeljuge“. Drugim rečima, plašile su se da troše novac pa i danas, kada imaju posao i izvor prihoda, i dalje idu u iznošenoj odeći, jedu iz polupanih tanjira, a nameštaj ne kupuju već uzimaju ono što su drugi bacili. 5To siromaštvo ostalo im je zacrtano u podsvesti i tako se ponašaju i sada kada mogu sebi da priušte malo uživanja.

Konstantan strah od trošenja i najmanje svote novca će vas psihički unazaditi.

  1. Podsvesno programiranje

Deca koja odrastaju u siromašnoj sredini podsvesno sebe programiraju na siromašan način života i u budućnosti. Čehov je davno primetio da pohabani zidovi i prljavi hodnici imaju poguban uticaj na moć učenika da uče u takvom okruženju.

Prljavština i siromaštvo ubijaju čoveka u pojam, i to siromaštvo ostaje im u podsvesti i kada se okolnosti promene.

Bogatstvo je stanje uma, a najmanje što možete da uradite kako biste oterali bedu jeste da povadite sve te lepe tanjire i šolje i krenete danas da ih koristite. Ne čekajte specijalne povode, svaki dan je specijalan. Bacite polomljena ogledala i polomljene saksije. Izglancajte pod, pa ćete usput očistiti i um.

I bogatstvo, kao i siromaštvo su dobrim delom način razmišljanja.

izvor: dobrarec.rs

Poznati psiholog otkriva kako odgojiti samopouzdano dijete

Samopouzdanje je jedan od najvećih darova koji roditelji mogu pokloniti svojem djetetu. Carl Pickhard, psiholog i autor 15 knjiga o odgoju, kaže da će djeca kojoj nedostaje samopouzdanja nerado isprobavati nove stvari jer će se bojati neuspjeha ili razočaranja.

d4

‘Neprijatelj samopouzdanja je obeshrabrivanje i strah’, kaže poznati psiholog i savjetuje kako da odgojite samopouzdano dijete:

  1. Cijenite njihov trud bez obzira jesu li pobijedili ili izgubili

Važno je da su uložili trud, a rezultati će već doći. Čak i ako im nije uspjelo pobijediti u nečemu, pohvalite ih što su pokušali i dali sve od sebe.

  1. Potičite ih da vježbaju kako bi unaprijedili svoju vještinu

Vrlo je važno da djeca znaju da se vještine mogu uvježbati. To će im povećati samopouzdanje i razviti svijest da mogu postati bolji u nečemu.

  1. Pustite ih da samo pronađu rješenje nekog problema

Jako je važno da djeca sama znaju rješavati probleme, te da ne odustaju i traže rješenja kad se nažu pred zidom.

  1. Dopustite im da se ponašaju u skladu s godinama

Djeca moraju biti djeca i dopustite im da budu djetinjasti i zaigrani. Uostalom, djeca kroz igru najbolje uče.

  1. Potičite njihovu radoznalost

Radoznalost je siguran put do učenja i djeci je posve prirodna. Prvi put vide svijet oko sebe i sve i zanima. Neka vam nikad ne dosado odgovarai na njihova pitanja.

  1. Postavljajte pred njih nove izazove

Kroz izazove rastemo, a bez novih izazova stagniramo na mjestu. Djeca moraju pokušavati napraviti sve više i viš i vi ste tu da im pomognete.

  1. Izbjegavajte davati im prečace do cilja ili raditi iznimke za svoje dijete

Meke se stvari jednostavno moraju naučiti na teži način, a ako dijete misli da će proći lišo, neće biti u stanju uhvatti se u koštac s preprekama u životu.

  1. Nikad ne kritizirajte njihovu izvedbu

Čak i ako u nečemu nisu briljirali, trud je taj koji se cijeni. Ne kritizirajte kako su nešto napravili već im, ako je potrebno, ponudite savjet.

  1. Tretirajte njihove pogreške kao sastavne elemente učenja

Tako radi taj i griješi a to se svakako odnosi i na djecu. Štoviše, kroz te se greške uči i ta se škola ne zaboravlja.

  1. Otvorite im vrata za nova iskustva

Pokazujte im nova mjesta, upoznajte ih s novim ljudima, omogućite im da isprobaju nove stvari.

  1. Poučite ih vještinama kojima sami baratate

Prenesite svoja znanja na svoj podmladak. Najbolje ćete ih naučiti vještinama kojima i samo najbolje baratate.

  1. Ne pokazujte im da ste zabrinuti za njih

Zabrinutost je jedan od najčešćih ropditeljskih osjećaja. No pokažete li djetetu da ste jako zabrinuti za njega, ono bi to moglo protumačiti kao da nemate dovoljno povjerenja u njega.

  1. Pohvalite ih kad se uspješno nose s nekim nedaćama

Ako su uspješno savladali neki problem ili prepreku, nešto su naučili i to svakako zavrjeđuje pohvalu.

  1. Ponudite im svoju pom3oć i podršku, no ne pretjerujte

Neka znaju da ste tu za njih i da se na vas uvijek mogu osloniti. No pustite ih i da probaju sami – pa makar i po cijenu da ne uspiju baš svaki put.

  1. Pohvalite ih kad probaju nešto novo

Isprobavanje novih stvari znači savladavanje straha. Potičite ih da budu hrabri – promišljeni, ali hrabri.

  1. Veselite se s njima kad su uzbuđeni jer su naučili nešto novo

Učiti znači otkrivati svijet i to je vrlo uzbudljivo. Veselite se novim otkrićima zajedno sa svojim djetetom.

  1. Budite autoritativni, no ne i strogi

Neka vaše dijete u vama vidi stabilnu i jaku osobu kojoj će vjerovati.

izvor: jutarnji.hr

 

Da li je ipak bolje imati dete: Sukob mišljenja Tonija Parsonsa i Marine Abramovič

Ako postanete roditelj premladi, brinućete da niste proživeli dovoljno; ako dobijete dete prestari, možda u sebi nećete više imati života – to je, kaže pisac i kolumnista, dilema modernih očeva, kaže Toni Parson u eksluzivnoj kolumni za Nedeljnik.

„Očinstvo je od mene stvorilo muškarca. Odgajajući sina naučio sam da volim nekoga, da istinski volim nekog drugog. Naučio sam da preuzmem odgovornost, da postupam potpuno nesebično i da, ponovo i zauvek, volim“, dodaje Parsona.

a

Sa druge strane, Marina Abramović, najveća srpska performans umetnica, iako je čak i tokom performansa bila spremna da umre, ostavivši napunjen pištolj posetiocima i volju da pucaju bez odgovornosti, do danas, a ima okruglih sedamdeset godina, nije doživela ono što nam propagiraju romkomovi – nije zažalila za porodicom i decom koje se odrekla još u začetku. U stvari, odrekla ih se glatko onda kada je mogla da ih ima, odlučivši se za tri abortusa da bi uspela kao umetnik. Nije želela rodoslov, želela je da ostane upisana u istoriji.

Ima li uspešnih umetnika sa porodicom? Da, zovemo ih muškarci, kaže Marina. Ako velika Marina Abramović objašnjava da žene i muškarci danas nemaju isti položaj zbog dece, šta treba da kaže prosečna Srpkinja, bez šanse da se upiše u istoriju kao najveća u svom poslu?

„Da sam imala decu, bilo bi to katastrofa po moj rad. Jedno ograničava energiju u telu, a ja bih morala da je podelim“, rekla je Marina, dodajući da joj je bila potrebna totalna sloboda. „Verujem da postoji razlog zbog čega žene nisu uspešne kao muškarci u svetu umetnosti. Ima mnogo talentovanih žena. Zbog čega muškarci preuzimaju važne pozicije? Jednostavno je. Ljubav, porodica, deca – žena ne želi sve to da žrtvuje.“

Možda jeste teško takmičiti se u tome ko je uspešniji u „have it all“ i ne osećati se kao promašaj kad se to ne postigne, ali više niko ne dovodi u pitanje da je moguće i da treba „imati sve“.

„Način života, izbor između karijere i materinstva je lični izbor žene. Većina žena se opredeljuje da nekako podeli te uloge na periode, da gradi karijeru pre nego što rodi dete ili decu, a da se kasnije, kada je stabilizovala karijeru, posveti više porodici i materinstvu. To je jedan od razloga zašto se danas žene sve kasnije odlučuju na materinstvo i zašto se sve više odlučuju da ostanu na jednom detetu. Scenario koji ima većina žena u urbanim sredinama jeste da se nakon što su razvile svoju karijeru odlučuju na brak, a nakon rađanja dece nekako menjaju svoje prioritete, tako da im roditeljstvo postaje veoma važno, dok se trude da karijeru ipak održe na nekom visokom nivou. Preuzimajući veći deo tereta u porodičnom životu, one prepuštaju mužu da bude taj koji gradi karijeru i postaje onaj koji se bori za porodični standard“, navodi Milivojević.

izvor: nedeljnik.rs