Category Archives: mama

Od priprema za porođaj, preko organizacije vremena i prostora, do odnosa sa novopečenim tatom i rodbinom, ovo će biti mesto namenjeno ženi, majci, dami, domaćici, neispavanoj, raščupanoj, iznerviranoj „devojčici“.

Napravite same maskaru za trepavice 2

Ovo je izuzetno jeftin i jednostavan recept, mada će vam se možda učiniti komplikovan. Uzmite šaku očišćenih badema i potpopite u vodu. Kada uspete da sa badema skinete braon kožicu izvadite ih iz vode (skinite braon kožicu), prosušite, sitno isecite i stavite u tiganj da se polako zagrevaju. Na srednjoj vatri grejte bademe sve dok potpuno ne pocrne. Kada su potpuno crni stavite ih u avan i gnječite sve dok se ne pretvore u jednoličnu crnu masu. Što ih bolje ugnječite bolja će vam maskara biti tj. neće imati grudvice. Ovu masu stavte u posudu iznad vrele pare i dodajte kašiku vazelina. Ako nemate vazeln možete koristiti aloja gel ili kokosovo ulje, a svemu možete dodati i malo pčelinjeg voska.  Kada se masa sjedini skinite je sa pare. Ako primetite grudvice možete masu procediti i usuti je u metalnu kutiju ili u opranu kutiju sa četkicom od industrijski napravljene maskare.

Druga varijanta ovog recepta je da u masu od ugnjavljenih badema dodate kašičicu meda, kašičicu voska i kašičicu kokosovog ulja. Ali se dobro čuvajte da ovu maskaru ne pojedete 🙂

Napravite same maskaru za trepavice 1

Zaista više ne želim ni da znam šta se sve stavlja u preparate za ulepšavanje. Kako dobiju crnu boju, kako dobiju savršeno razmazivanje, upijanje …

Našla sam recept za pravljenje maskare i delim ga sa vama.

Prirodna crna boja dobija se od aktivnog uglja. Osnova tj podloga koja će olakšati nanošenje boje na trepavice može biti od jednog ili više sastojaka.

Dovoljno je da pomešate aktivni ugalj u prahu i aloja gel. Da ga uspete u opranu bočicu od maskate i mažete na trepavice. Ali možete ovoj smesi dodati i još nekih hranljivih sastojaka.

Recimo, možete pomešati 2  kašičice aloja vera gela, 1 kapsulu aktivnog ulglja i 1 kašičica kokosovog ulja.

Kokosovo ulje možete prethodno otopiti na blagoj vatri. Masa mora da bude „lako mazljiva“ – sigurna sam da već dobro znate gustinu maskare, tako da ako vam se čini bistrom dodajte još malo aktivnog uglja, a ako vam se čini gustom dodajte još malo gela. Vodite računa da se kokosovo ulje na sobnoj temperaturi potpuno otopi.

Ovoj smesi možete dodati i malo pčelinjeg voska, takođe ga je neophodno otopiti pre mešanja sa ostalim sastojcima. A svemu možete dodati i Shea butter.

Ako želite braon maskaru, umesto aktivnog uglja u smesu koju ste odabrali da vam bude baza, stavite kakao prah.

U svakom slučaju dobićte potpuno prirodan proizvod i bez štetnih hemikalija.

Napravite same ruž za usne

Nedavno sam čitala šta se sve stavlja u kozmetiku i šminku i definitivno rešila da prekinem sa svim trovanjem i počnem sama da pravim kreme, losione, šminku i mirise za prostor. Ako uspem i parfem ću smućkati, do tada zadovoljavam se eteričnim uljima.

Za ruž vam treba pčelinji vosak, to možete pronaći u prodavnicama pčelinjih proizvoda ili zamoliti pčelara da vam da malo proceđenog, čistog voska.

Od sastojaka vam treba: 4-5 kašika kokosovog ulja, 2 kašike pčelinjeg voska, 2 kašike Shea putera, 1 kašičica bademovog ulja, za boju je potrebno uzeti prah korena biljke Alkanet, ali može je zameniti crvena paprika. Kako biste dobili određenu boju možete dodati i prah cimeta – sve zavisi koju boju želite da dobijete. Za miris možete staviti kapi eteričnih ulja, ali ne treba preterati. Desetak kapi eteričnog ulja narandže će biti dovoljno. Pripremite i manje metalne kutijice  u koje ćete čuvati vaš ruž.

U šerpu uspite malo vode i stavite na ringlu da se greje. U manju šerpu stavite kokosovo ulje u sve stavite u veću šerpu da se zagreva na pari. Polako mešajući, na tihoj vatri sve zagrevajte i dodajte boju u prahu ( alevu papriku, cimet, šafran i šta ste već spremili). Jedan po jedan sastojak dodajte i mešajte dok se sve ne sjedini.

Dok je još u tečnom stanju uspite ruž u metalne kutijice i ostavite da se stegne. Ovako pripremljen ruž nanosi se prstom na usne.

Napravite same podlogu za šminku-puder

Podloga za šminku, puder, korektor, senka…tako neodoljive stvarčice i tako otrovne. Gledala sam neku emisiju gde istu količinu kreme namažu na lice i na sto-podlogu. Koža sve upije, a na podlozi ostane nešto nalik plastici. To nešto, zaboravila sam naziv, i jeste palastika koja kremi daje „mazljivost“, a u stvari je nešto što truje organizam. Na etiketi parfema i ne mora da piše šta su sve smućkali u njega, jer je to „tajni eliksir mladosti“ i formula je jedinstvena i dragocema, očaravajuća i jedinstvena i to se čuva i taji. Ko zna šta sve unosimo… neću ni da razmišljam. Potreba za „lepotom“ (namerno lepota stavljam pod navodnike, jer smo u poslednje vreme toliko površni i lepotom smatramo samo ono što nam je servirano iz medija i uporno pokušavamo to da pratimo, da je to jedn pravi užas) dovela nas je da bismo sve, ama baš sve stavile na svoje lice i telo, samo da bismo izgledale „lepše“. Ok, neću ovde pisati da ako lepota ne izvire iznutra, džaba je stavljati bilo šta spolja.

Uglavnom, u želji da iz upotrebe izbacim što više preparata za negu tj da iz svog tela očistim štetne hemikalije i da prestanem da unosim nove štetne hemikalije, počela sam da tragam i eksperimentišem sa prirodnim stvarima.

Podloga-puder od kakaa, prava stvar za dame koje paze na svoje zdravlje i lepotu. U originalnom receptu, koji sam pronašla na netu piše da treba staviti Arrowroot powder – to je skrobni prah od tropske biljke i ne verujem da može da se nađe kod nas, zamenila sam ga sa malo dečijeg pudera, mada sam planirala da probam sa običnim gustinom.  Za ovaj domaći puder ili lepše rečeno : podlgu za šminku, su vam potrebni sledeći sastojci:

(neće biti problem ako nešto izostavite ili nešto ubacite, samo neka je prirodno i zdravo)

Prvo napravite malu količinu, tako da vam je potrebna mala posuda, najbolje staklena. Ja sam sačuvala flašice od krema, ali možete i u neku drugu staklenu posudicu. Pošto je puder beo, moramo ga tonirati. Ostali sastojci su tu da bi puder dobio boju kože. Zapišite koliko čega dodajete kako bi sledeći put mogle da napravite istu boju podloge. Kada ste boju definisali, onda u prah dodajte malo bentonit gline, kako bi puder imao lekovita svojstva. Ova glina je izuzetno dobra za kožu i koristi se i za maske za lice. Na kraju u sve ovo dodajte par kapi esencijalnog ulja lavande. Ovako pripremljen puder možete nanositi četkom za nanošenje pudera.

Oklagijom do lepote, drage moje 😉

Vežbe za dobro jutro – Pet Tibetanaca

Pre tačno dvanaest godina prvi put sam čula za Pet Tibetanaca. Pokušala sam da ih radim, ali mi „nisu legle“. Tada mi je više odgovaralo nešto dinamično, nešto od čega se preznojim – mladost ludost. Od nedavno sam rešila da pokušam još jednom i da ovih pet „jednostavnih“ vežbi radim ujutro.

Za Pet Tibetanaca vam treba oko 5, najviše 10 minuta. Stručnjaci kažu da ih je najbolje raditi ujutro „na prazan stomak“. Od kad ih radim mogu da potvrdim da mi prijaju. Pet Tibetanaca me razbudi, razdrma, izbalansira i mogu da započnem dan sveža i raspoložena.

Stručnjaci i praktičari Pet Tibetanaca kažu da ove vežbe podmlađuju celo telo. Zatežu telo, a rezultati se mogu videti već za mesec dana. Meni je bilo važno da vežbanje ne traje dugo i da nije naporno, jer posle dugogodišnje pauze ( a ne vežbam već poslednjih deset godina) treba mi nešto što će me lagano uvesti u rutinu jutarnjeg vežbanja.

Prvi Tibetanac
Stanite uspravno i raširite ruke (da budu paralelne sa podom). Dlanove okrenite prema podu. Okrećite se u smeru kazaljke na satu (kao da imate sat na glavi i neko odozgo gleda u taj sat i okreće vas u smeru kazaljki na satu – to znači na desnu stranu).
Jedan okret je jedno ponavljanje.

Drugi Tibetanac
Lezite na pod, ispružite se, ruke ispružite pored tela. Dlanove stavite na pod.

Udahnite na nos, lagano podižite noge, u isto vrijeme podižite i glavu sve dok noge ne dođu u uspravan položaj (pod devedeset stepeni sa telom i podom), a glava bradom ne dodirne grudi. Ne savijajte kolena i ne dižite telo sa poda. Dok vraćate noge i glavu na pod izdišite.

Treći Tibetanac
Kleknite na kolena, savijte stopala tako da je prednji deo tabana oslonjen na pod. Dlanove stavite na zadnji deo butine, odmah ispod zadnjice, a glavu savijte tako da brada dodiruje grudi.

Kolena razmaknite 40-tak centimetara, tako da vam bude udobno i da budete stabilni.

Udahnite kroz nos i lagalo savijajte gornji deo tela u struku prema natrag ( celo telo iz kolena ide ka nazad). Glavu zabacite unatrag koliko možete.

Istovremeno se oslanjajte dlanovima ispod stražnjice. Izdahnite kroz nos ili usta dok se vraćate u početni položaj.

Četvrti Tibetanac
Sedite na pod s rukama pored tela i dlanovima oslonjenima na pod. Prsti na rukama su usmereni ka nogama, tačno pored tela. Glavu savite ka napred, brada je oslonjena na grudi.

Udahnite kroz nos i podižite trup prema gore. Pritom se noge savijaju u kolenima dok stopala dodiruju pod. Ruke ostaju u istom položaju.

Glavu zabacite unatrag koliko možete. Cilj je doći u položaj u kome je telo (trup i butine) paralelan sa podom, ruke i potkolenice su pod uglom od 90 ° u odnosu na trup i pod, a glava zabačena unatrag.

Izdahnite kroz nos ili usta dok se vraćate u početni položaj.

Peti Tibetanac
Legnite na stomak, stavite dlanove na pod pored ramena i rukama pridignite gornji deo tela.

Prednjim delom stopala se oslanjate na pod, a glavu zabacite unatrag ka leđima. Ruke i noge su razmaknute oko 60 cm jedna od druge.

Udahnite kroz nos i podignite zadnjicu, a glavu istovremeno savijajte i pogledajte pupak ( brada na grudi).

Ruke i noge moraju biti ispružene. Izdahnite kroz nos ili usta dok se vraćate u početni položaj.

Tokom vežbe telo ne dodiruje pod, samo dlanovi i nožni prsti su na podu.

Broj ponavljanja

Prve nedelje broj ponavljanja je tri. Druge pet, treće sedam i sve tako dog ne stignete do dvadesetijednog ponavljanja. To znači da svake nedelje povećate broj ponavljanja za dva.

Između vežbi možete se odmatari. Vežbe se izvode polako i bez žurbe.

Ove vežbe se ne moraju raditi ujutro, možete ih raditi i uveče, kad god vama odgovara. Bitno je da ih ne radite umorni, punog stomaka, nervozni i da ih radite po opisanom redosledu.

 

Evo i snimka, kako se pravlino rade ove vežbe. Hvala Maji Popov!

Intuicija i roditeljstvo

Priroda nas je stvorila tako da imamo čulo koje se ne može videti ili osetiti  njegov ukus i dodir. To čulo nazivamo šestim čulom, a ja ću ga u ovom tekstu nazivati intuicijom.  Interesantno je da ga često zanemarujemo ili negiramo, kao da želimo „očigledni“ deo sebe da amputiramo. Na žalost po nekad se intuicija potpuno „otuđi“ od čoveka, ali taj čovek sigurno više nije ni srećan ni zadovoljan, nego kao nezasita čaura tumara tražeći sopstveno ispunjenje. Zašto kidamo vezu sa prirodom? Zašto želimo da budemo neko drugi? Zašto više verujemo rečima drugih ljudi nego sopstvenom osećaju, prirodnoj intuiciji, šestom čulu? Zašto nam je bitnije šta će ko reći od onoga kako se osećamo?

Kako sam izgubila kontakt sa svojim instiktom i kako je to uticalo na moje tek rođeno dete

Po povratku iz porodilišta, kao i većina novopečenih mama, bila sam poprilično izgubljena u novoj ulozi. Kao po direktivi budila sam dete na dva sata i gurala mu sisu u usta i presvlačila. Frustrirajuće, ali tako mora. Prvih dana je bilo, kako je bilo, sve dok devetog dana nismo „završili“ u bolnici. Omfalitis (infekcija pupka)! Zašto? Kako? Šta sad?

Tri dana i tri noći sam plakala. Bez prestanka.

Krivila sam sebe. Mislila sam da sam ja kriva i da sam ja pogrešila – prva greška. Krivica – razoritelj samopouzdanja i svega pozitivnog u čoveku. Umesto da sam gledala rešenje, ja sam ubijala sebe, a time i dete. Kao da se sva negativna energija ovog sveta sručila na mene i povukla me na dno, bez vazduha, svetla i slamke pomoći.

Savetnika je bilo na pretek. Većinu nije bilo briga ni za mene ni za dete, ali su davali savete samo zato da bih ućutkala dete koje je neprestano plakalo. Nisam mogla da se udaljim od njega, nisam mogla ni da ne gledam u njega, odmah bi plakao i uznemiravao ostale bolesnike (decu). Užasno mi je bilo neprijatno što moje dete budi drugu decu, što niko od nas ne može ni da se odmori ni da spava. U prenesenom značenju mišljenje drugih ljudi mi je bilo bitnije od mog mišljenja, od toga kako se osećam i od toga kako moje dete reaguje. Mislila sam da mi pomoć stiže od spolja, od savetnika. To je bila moja druga greška.

Uloga žrtve mi je bila kao neki zaklon i uteha. Nisam tada znala, ali me je baš ona, uloga žrtve, još više spuštala i oduzimala mi neophodnu energiju. Tek porođena nisam mogla da sedim, a kreveta za roditelje nije bilo. Spavali smo na „poljskim“ krevetima ( onim od aluminijumskih okvira i platna). Mogli smo da ih „namestimo za spavanje“ u 22h i da ih razmestimo u 5h. Pokrivale smo se čaršavima i sopstvenim jaknama. Nekad smo i po dve spavale na jednom krevetu, ako se to uopšte može nazvati spavanjem. Svakodnevno sam o ovim pojedinostima obaveštavala drugarice i rodbinu.

Za tri dana pored toga što smo Junior i ja ostali u bolnici sa vrlo velikim problemom, brat mi je izbačen na ulicu sa jednom torbom stvari, muž mi je imao sabraćajnu nesreću ( nije povređen, ali je auto ulupan) i slomila sam zub. Kao da je sve krenulo u nepovrat. Po glavi mi se vrzmalo pitanje „šta mi se dešava?“.

Primetila sam da imam sve manje mleka, a „lepo“ sam dojila do tada. Dete sam sve više gledala kao igračku. Kako mi neko od prisutnih nešto kaže da mu uradim, ja kao po komandi to uradim, bez osećaja. Ne kažem da ga nisam volela, volela sam ga više nego išta na svetu, ali nisam radila ono što ja mislim da detetu treba, nego sam radila sve što mi drugi govore. U stvari nisam znala šta da radim, kao da mi je neko isključio navigaciju i ja se vrtim u magli.

Kako sam povratila vezu sa detetom

Četvrtog jutra u bolnici probudila sam se drugačija. Prestala sam da plačem. Nisam krivila sebe za omfalitis. U sebi sam govorila: “ to je tvoje dete, ti si odgovorna za njega“. I dalje sam slušala savete drugih, ali nisam ih izvršavala kao naredbe. Nisam im se protivila niti se pravdala. Radila sam po svome. Tada nisam znala šta se desilo, ali sam počela da osećam nešto što me je vodilo, nešto što mi je govorilo šta da radim.

Možda je to bio kvantni skok ili nešto tome slično, ni danas ne znam šta se desilo, svakako je dovelo do pozitivnog ishoda. Dete se od jednom smirilo, nije više onoliko plakalo. Ja sam rešila da sednem ( posle porođaja nisam mogla da sedim). Zahtevala sam da mi sestra okupa dete ( jer niko od njih se nije setio da okupa bebu, a ni ja nisam znala kako da ga okupam u bolnici).

Za tri dana mleko mi se povratilo i do kraja dojenja više mu nikad nisam pravila adaptirano mleko.

Nikada više, nikome više, nisam dozvolila da stane između mene i mog deteta. I danas poslušam svoj unutrašnji glas, svoju intuiciju i ne grešim. Ako želim nešto da menjam kod deteta, to isto promenim kod sebe. Mi smo tako „naštelovani“ da sve promene na meni oseti on. To što nam je priroda dala treba da sledimo, koristimo. Priroda je suviše inteligentna da dozvoli čoveku da je uništi ili pokvari.

Mesec borbe protiv raka dojke – Oktobar

Neko sam ko je ostao bez majke baš zbog ove bolesti. Neko sam kome je rečeno da je potencijalni pacijent. Neko sam ko dugo nije mogao da izgovori reč RAK. Neko sam ko se jako plašio i ko je jako mrzeo baš tu bolest i sve što je vezanu za nju.

Danas se više ne plašim, ne mrzim i ne razmišljam o toj bolesti. Ovim tekstom želim da podržim sve one kojima je dijagnostifikovana ova bolest. Istraživanja pokazuju da ova bolest ne bira po polu ni po starosnoj dobi, zato se obraćam svima.

Srbija je na drugom mestu po broju umrlih u Evropi. Makedonija je na prvom mestu. Oko 1.600 žena, majki, ćerki, baka, tetaka, sestara … umre u Srbiji od ove bolesti za samo jednu godinu! Godišnje se dijagnostifikuje više od 4.000 novo obolelih.

 

Dok mi je mama bila bolesna čitala sam puno, ali leka nije bilo. Nedavno sam pročitala jednu „dobru“ knjigu ( pod navodnicima pišem DOBRU jer je meni dobra, ali ne znači da će i vama biti i ja to razumem). To je knjiga koju je napisala Serena Alba „Geometrija božanske iskre“. Preporučujem je svakome. Moramo krenuti od sebe i iz sebe. Bolest se javlja kada pokidamo sve konce sa sobom i prirodom.

Ovde možete pregledati/pročitati Nacionalni vodič dobre kliničke prakse – Rak dojke i Nacionalni program za prevenciju raka dojke

Šta nikako ne smete reći detetu

Ima dana kada sam premorena, isceđena, razočarana … umorna od svega. Ima dana kada ne želim ni sebe da vidim u ogledalu. Ima dana kada jedino što želim je da se naspavam ili da sedim u tišini ili da čitam knjigu. Tih dana je dete neko kome se ne može objasniti da je mama umorna ili tužna ili želi samoću. Dete je tu sa svojom uobičajenom sebičnošću, koju će shvatiti tek kad postane roditelj. Baš tih dana se treba čuvati najgorih i najružnijih rečenica, da ih slučajno ne uputimo tom malom, radoznalom, nevinom biću.

sta

Računanje nedelja i meseci u trudnoći

Dok sam bila trudna nikako nisam mogla da „izračunam“ u kom sam mesecu trudnoće. Meseci u kalendaru i meseci trudnoće se ne podudaraju i to mi je stvaralo veliku zbrku u glavi.

Evo jedne tabelice za sve buduće mame, koje imaju istu dilemu:

trimestri