Category Archives: mama

Od priprema za porođaj, preko organizacije vremena i prostora, do odnosa sa novopečenim tatom i rodbinom, ovo će biti mesto namenjeno ženi, majci, dami, domaćici, neispavanoj, raščupanoj, iznerviranoj „devojčici“.

Dosta je bilo! Stop nasilju nad ženama!

1

Dinamika nasilja i taktike kontrole

Po svemu sudeći, vaš partner nije bio nasilan na početku vaše veze i, čak i sada, ne upotrebljava uvek fizičko nasilje. Veoma retko se dešava da fizičko nasilje nastupi pre ciklusa verbalnog zlostavljanja i emotivne kontrole. Po svemu sudeći, ako se osvrnete na vašu vezu možete uočiti kako je nasilje počelo na veoma suptilan način – kroz napade na vaša osećanja samovrednovanja, vaše sposobnosti kao ličnosti, i postepenim izlovanjem od drugih. Veoma često žene ne primećuju koliko je njihov partner postao destruktivan i nasilan dok se ne osete zarobljenim bilo emotivno, finansijski ili društveno. Veoma često, fizičko nasilje se povećava i postaje intenzivnije u ovoj fazi – kada je nasilnik siguran da je njegova partnerka izolovana i odsečena od podrške.

Taktike kojima se nasilnik služi često uključuju mnogo više od fizičkog zlostavljanja. Fizičke napade, bilo da se dešavaju jednom nedeljno, jednom mesečno ili jednom godišnje, obično prate i druga ponašanja zbog kojih se žena u situaciji nasilja oseća strah. Mnoge taktike ilustrovane su na Točku nasilja-kontola i moć a koje predstavljaju nenasilne taktike kojima se nasilnici služe i koje imaju značajan uticaj na osećanja i samopouzdanje žena.

Emotivno zlostavljanje

Mnoge žene koje su bile u situaciji fizičkog nasilja, takođe su bile i emotivno zlostavljane. Najčešći tip emotivnog zlostavljanja je konstantno kritikovanje i ponižavanje. Vaš partner takođe može biti emotivno nasilan ako vas ignoriše, suzdržava se od pažnje, zove vas pogrdnim imenima, optužuje vas da ga varate, ako vam govori da niste dobra majka, supruga i prijateljica. Emotivno zlostavljanje može biti suptilno i često ga je veoma teško prepoznati. To je veoma često i efikasna taktika kojom vas sprečava da osećate da zaslužujete ljubav i poštovanje.

Izolacija

Mnogi nasilnici će izolovati svoje partnerke, geografski, emotivno ili društveno, kako bi ih držali pod kontrolom. Porodice se presele daleko od prijatelja i rodbine ili je žena obeshrabrena ili joj se zabranjuje da ima bliske odnose sa drugima. Žene često izjavljuju kako im je zabranjeno da viđaju prijatelje ili porodicu, nađu posao, imaju pristup prevozu, učestvuju u aktivnostima u zajednici. Čak i ako ove aktivnosti nisu „strogo“ zabranjene, nasilnici će često postavljati ograničenja na njih, prateći telefonske pozive, ispitujući partnerku gde je bila ili javno je ponižavati, tako da će joj jednostavnije biti da prestane da učestvuje u ovim aktivnostima.

Umanjivanje, poricanje i okrivljavanje

Nasilnici okrivljajvaju partnerke za nasilje terajući ih da se osećaju kao da preteruju u vezi sa nasiljem. Nasilnici će umanjivati ili poricati ozbiljnost svojih postupaka i odbiti da priznaju bilo kakvo ponašanje koje ima veze sa kontrolom. Ukoliko priznaju nasilje, ukazivaće na ženino ponašanje kao uzrok nasilnom ponašanju. Ova taktika je izuzetno efikasna za podizanje ženinog osećaja odgovornosti, jer je ona svesna da će je on jednostavno okriviti za napad ako kaže drugima za njegovo ponašanje.

Ekonomsko zlostavljanje

Mnoge žene izjavljuju da im partneri često kontrolišu pristup finansijskim sredstvima bilo uskraćujući im pristup novcu, sabotirajući njihove napore da nađu ili zadrže posao, prekorevajući ih kako troše novac i lažući ih o imovini. Neki nasilnici sav novac i kartice drže na svom imenu, tako da njihove partnerke nemaju pristup novcu bez njihove dozvole. Bez pristupa finansijskim sredstvima žene su ekonomski zavisne o nasilnicima i što predstavlja najveću prepreku ženi koja želi da napusti nasilnu vezu.

Korišćenje dece

Jedan od preovlađujućih, ali često umanjivanih oblika nasilja je korišćenje dece kako biste se mislili o sebi loše. Možda vam vaš partner često ponavlja kako niste dobra majka i ako ikad pokušate da odete da će tražiti starateljstvo nad decom. Može vas takođe zastraživati da že kidnapovati ili ubiti decu ako pokušate da pobegnete.

Mnogi nasilnici takođe pokušavaju da okrenu decu protiv majke govoreći im neistine ili preteći ih da će ih povrediti. Ove pretnje su veoma ozbiljne za žene u nasilnim vezama i mogu je suviše uplaštit da bi otišla.

Korišćenje prinude i zastrašivanje

Vaš partner može pretiti da će pojačati nasilje nad vama ili vašom decom ako se ne povinujete njegovim zahtevima. On može pretiti samoubistvom ili da će nauditi drugim članovima vaše porodici ili vašim prijateljima ako pokušate da odete. Ako ste u istopolnoj vezi, vaš partner/ka može pretiti objavljivanjem vaše veze onima za koje ne biste voleli da saznaju. Korišćenje prinude takođe može ukljačivati i to da ste prisiljeni da počinite nelegalne aktivnosti, a potom pretiti da će vas prijaviti službi za zaštitu dece ili policiji. Ova ponašanja se koriste kako bi se kod vas održavalo stanje straha i kako biste bili sprečeni da okončate vezu.

Korišćenje muških privilegija

Deo nasilnikovih uverenja je i osećanje da on „poseduje“ svoje partnere i decu i da ima pravo da zahteva apsolutnu poslušnost od njih. Oni veoma često imaju stroge stavove koji se odnose na rodne uloge, ponašajući se kao gospodari koji svoje partnerke tretiraju kao sluge.

Zastrašivanje

Zastrašujuća ponašanja i aktivnoti mogu da variraju od zastrašujućeg pogleda ili gestova do lomljenja predmeta, uništavanja imovine, povređivanja ili ubijanja ljubimaca i pokazivanja oružja. Nasilnik će veoma često uništiti predmet koi ima specijano značenje za partnera, dajući joj do znanja da ona može biti sledeća.

Čak iako vaš partner ne mora uvek upotrebljavati fizičko nasilje, verovatno je da on konstantno koristi neku od ovih taktika da bi vas kontrolosao i ponižavao. Ukoliko iznova i iznova čujete koliko ste bezvredni, kako je sve vaša krivica i kako zaslužujete da budete „kažnjeni“ za vaše greške, verovatno ćete početi i da verujete u ovo. Ovo je vrlo verovatno ako oko vas nema nikoga ko će vas podržati kao osobu koja vredi i ko nasilno ponašanje vašeg partnera vidi kao destruktivno i neprikladno.

Pored ovoga, uz izolaciju, stalno negativno pojačavanje i nasilje koje trpite, nije neobično da postajete zbunjeni o tome šta se dešava. Možete početi da se osećate obamrli iznutra kako vaši doživljaji sebe i vaše veze postaju sve više i više iskrivljeni. Možete se osećati bespomoćno – prepoznajući opasnosti sa kojom se suočavate ako odete i shvatanjem da ne možete preduzeti ništa da zaustavite nasilje ako ostanete. Nije neobično za žrtve nasilja da ispoljavaju simptome slične ratnim zatvorenicima – dezorjentisani su, mogu da pate od poremećaja sna, neredovne ishrane ili šoka. Ovi simtomi su normalne reakcije na nenormalne okolnosti i ne znači da ste „počeli da ludite“.

Premlaćivanje je veoma moćan i efikasan način kontrole i svaka osoba koja je pretrpela ovaj vid nasilja je vrlo verovatno postala privremeno bespomoćna. Ipak, što više počinjete da shvatate šta se dešava, bolje ćete prepoznati da je on odgovoran za svoje ponašanje i da ono što vam se dešava nije vaša greška.

Kome prijaviti nasilje?    Spisak

izvori: hocudaznas.org

zeneprotivnasilja.net

sigurnakuca.net

gendernet.rs

Da li je deci potreban odmor od vrtića

ss Bližio se letnji raspust i vaspitačice su počele da nas savetuju da detetu treba odmor od vrtića. Kako nisam planirala odmor, a radim od kuće, planirala sam samo na par dana da odemo do rodbine i svakog drugog vikenda (kada vreme dozvoli) na vikendicu.

 

Da bi se smanjili troškovi, a vaspitačice iskoristile godišnji odmor grupe dece se spajaju i deca idu u dežurne vrtiće. Ove godine „naš“ vrtić nije dežuran pa idemo u susedni.

 

Moj radni dan je takav da ne mogu ni da ga prepričam, jer najčešće ne zavisi od mene nego od drugih i od situacije. Neke poslove uspem da obavim brzo, dok ima dana kada se do kasno u noć „vrtim u krug“. Pre podne, kada Juniora odvedem u vrtić pripremam materijale (rad na računaru – pišem , crtam, računam, tražim po internetu), obilazim: banke, poštu, knjigovođu ( već po potrebi), kuvam, spremam po stanu, perem i sređujem veš i sve one „obične“ kućne poslove, da bi oko 14h išla u vrtić po Juniora. Već oko 16h smo napolju ( jer je dete ceo dan provelo zatvoreno). Ako tog dana ne idem na kurs jezika onda ostajemo napolju do 19h, a ako idem na kurs onda ga predajem tati i kući se vraćam u 19h. Do 20h večeramo, kupamo se i pijemo kakao pa ležemo. Oko 21h nastavljam sa poslom. Većina ljudi misli da ništa ne radim i da samo sedim kod kuće i „blenem“ u monitor. Zaista sam srećna ako uspem da sve pozavršavam pre ponoći, jer se budimo najkasnije u 6,30h!

I tako smo celo leto proveli u tom „dežurnom“ vrtiću da bi polovinom jula krenulo negodovanje.  Moje dete je od one dece koja se bune i negoduju samo onda kada stvarno postoji problem. Čim sam čula: „mama ja neću da spavam u vrtiću!“ znala sam da postoji problem. Jednog dana vaspitačica mi se požalila da je Junior „tukao“ devojčicu iz mlađe jaslene grupe i da joj nije dao da spava ( spavala je pored njega). Posle ovog saznanja sam se plačući vratila kući, jer sam zaista bila nemoćna da utičem na njegovo ponašanje, a uz to mi je potpuno nelogično bilo da su decu poređali na spavanju : dete iz starije pa dete iz mlađe jaslene grupe – logičnije mi je bilo da ih poređaju da deca koja se poznaju budu jedna pored druge, ali nije moje da mislim, ja sam nestručno lice u toj oblasti. Tada sam već razmišljala da se manem svih poslova i ostavim dete celo leto kod kuće, ali sam ipak pokušala da pričam sa njim i da mu objasnim da se bebe ne tuku. Sutra na otpustu je bila druga vaspitačica koju sam pitala za njegovo ponašanje i ona je rekla da je on „divno dete“! Onako zbunjena sam joj ispričala scenu od juče da bi mi ona objasnila da je ta mala „nezgodna“ i da se stalno tuče i započinje probleme (inače kod te vaspitačice je ta mala išla celu godinu dana i vaspitačica je poznaje, kao i situaciju u kući deteta). Hm… šta sad da mislim?

Ne, ne mislim da ona jučerašnja vaspitačica ne voli moje dete, mada mi je pre samo par meseci rekla da je Junior hiperaktivan i da se previše opustio u vrtiću, što je značilo da ona ne može da ga obuzda!

Smenjivale su se razne vaspitačice i jedna je znala šta su i kako ručali, druga nije znala, niti ju je bilo briga. Sve sam to uz osmeh slušala dok jednog jutra nisam odlučila da ga ipak do kraja raspusta ostavim kod kuće.

sssOd polovine jula je počeo da negoduje i da izmišlja da neće da jede u vrtiću, da neće da piški u vrtiću, da neće i neće i neće… Svako jutro smo nosili po nešto od njegovih igračaka i vaspitačice su uglavnom dozvoljavale da igračku unese ( nije jedini koji donese svoju igračku u vrtić). Uglavnom su mi napominjale da mu je potreban odmor i osećala sam da žele da ga ne dovodim. Kao i svaka majka pravdala sam se da imam posla i da ni meni nije lako!Posle takvog pravdanja osećala sam krivicu i osećala sam da nisam dobra prema svom detetu. Da bi jedno jutro jedna vaspitačica na moje pitanje da li može da unese ugračku, istu tu igračku mu otela iz uku, dala je meni i rekla „mama će ti dati igračku kada kreneš kući!“. Uhvatila je dete za ruku, uvukla ga i zatvorila mi vrata pred nosem!

Par minuta sam stajala u hodniku vrtića i slušala moje dete kako plače ( inače reko i kratko plače, kada baš ima problem). Razmišljala da li da uletim u sobu „zavalim šamarčinu“ tri puta većoj vaspitačici i odvedem dete kući ili da se pokupim i podavijenog repa odem kući. Imala sam baš puno posla tog dana. Krenula sam u suzama kući i ceo dan se osećala kao da me je neko polio punom vedrom gov**a. Sve što sam uradila bilo je felerično. Misli su mi bile u vrtiću. Znam da se Junior smirio, ali ja sam pod utiskom od jutros.

Otišla sam po njega pre 14h i dogovorila se sa vaspitačicom, koja je bila na otpustu, da neće ići u vrtić dok se ne vrate u svoj vrtić i dok ne budu kod svojih vaspitačica. Osetila sam veliko olakšanje i kod sebe i kod vaspitačice. Jedno dete manje, bravo za nju!

I tako, ne radim ništa ovih dana, čuvam dete. Da, nemiran je, povremeno ekstremno dosadan jer je u fazi pitanja i potpitanja. U stanju je da me izludi jednim te istim pitanjem, ali bar ne razmišljam kako se tamo neko stručno lice ponaša prema njemu i zašto neće da spava u vrtiću, zašto neća da jede i da piški dok je tamo.

Opet se vraćam na pitanje sa početka: da li je deci potrban odmor od vrtića? Da, jeste, ali je izgleda potrebniji malo duži odmor vaspitačicama.

 

Pregledi u trudnoći – prvi deo

Trudnice su uglavnom „uplašene“, pogotovo one kojima je prva beba. Kada sam bila trudna želela sam svaki dan da idem na ultra zvuk i gledam bebu. Mislila sam da me doktorica nedovoljno pregleda i da bi trebala još 2-3 sata da provedemo zajedno u razgovoru o meni i mojoj bebi. Trudnoća je bila „školski primer“ i nije bilo potrebe da gubimo vreme ni doktorica ni ja.

Zato sam sada pokušala da ilustrujem i izvučem najvažnije detalje tj. da pobrojim preglede u trudnoći. Ovaj Nacionalni vodič za lekare u primarnoj zdravstvenoj zaštiti možete naći na www.zdravlje.gov.rs pod nazivom Zdravstvena zaštita žena u toku trudnoće, a izdavač je Srpsko lekarsko društvo – SLD.

Da krenemo redom:

1

Kozmetika koja se ne preporučuje u trudnoći

Kada dobar izgled loše utiče na nerođenu bebu! Mnogo je hemikalija koje ne utiču dobro na ljude, životinje i okolinu! Mi ih ipak koristimo! Dobro bi bilo da bar u trudnoći majke smanje unos toksina …

Čitajte etikete i deklaracije!

drawing

Kako znati da li je dečak ili devojčica?

Večita dilema: dečak ili devojčica? Da li se po obliku stomaka ili žudnji za nekom vrste hrane može odrediti pol deteta?

Možda!

Evo jedne ilustracije (zabavnog karaktera) kako da prepoznate da li ćete roditi dečaka ili devojčicu!

d ilid