Category Archives: zajedničko vreme

Kako stvarno provesti vreme sa detetom a da to ne bude ugađanje, umaranje, nerviranje i pravljenje od jednog dva posla?

Horoskop za decu – vazdušni znaci

Blizanac, Vaga, Vodolija – vazdušni zanaci su: prijateljski nastrojeni, umni, komunikativni, bez predrasuda, društveni, analitični i pažljivi, vole filozofske razgovore, društvo i okupljanje, knjige i da savetuju druge.
vazduh

Prvi put u McDonald’s – u

Imala sam oko 16 – 17 godina kada sam prvi put bila u Meku i jela sladoled. Nikad nisam volela brzu hranu tako da sam prvi put u Meku jela čizburger sa oko 30-tak godina, a neke od njihovih specijaliteta još uvek nisam probala. Moram priznati moj favorit je pita od jabuka (samo još da je malo veća i hladnija, bila bi vrh vrhova). Da moje dete ne bi bilo „neupućeno“ (kao ja) rešila sam da ga odvedem u McDonald’s pre nego napuni 15 godina.

Naravno da smo uzeli dečiji paket sa igračkom (Happy meal). Čizburger mali kao dečija pesnica. Pomfrit „na jedan“ zub, malo kečapa, sokić i igračka. U startu sam pomislila da je igračka vrlo ružna i glupa, ali ajd’, kad smo već tu. Međutim, Junior i nije bio oduševljen hranom ( u poslednje vreme ne jede baš puno), ali mu se igračka, kojoj smo dali ime Dragan, jako dopala. Ostatak čizburgera sam pojela ja (da se ne baci) i moram priznati da mi je bio vrlo ukusan – baš po meri. Pomfrit svakako volim tako da je „za desetku“, kečap nisam probala jer ga je Junior smazao. Sokić je uobičajen, tetrapak sa cevčicom, samo smo birali ukus. Kad razmislim bolje sasvim nam je bilo dovoljno hrane, mi ne jedemo puno!

igracka1

I ako nisam ljubitelj brze hrane, mislim da dete sa ovakvom hranom i ovakvim restoranom treba da se upozna. Ne želim da sa trinaest godina ne zna kako se „ponaša“ u ovakvom „samousluga“ restoranu i da ne zna šta se tamo može pojesti. Nećemo ići u skorije vreme ( sem da iskoristim ovaj popust na kafu što su mi poklonili). Vrebaćemo neku „dobru“ igračku.

Kako se spakovati za more – dobra organizacija je pola pakovanja

Predlog mame Dijane

Dok sam bila „sama“ pakovanje za more je podrazumevalo dosta (nepotrebne) garderobe za noćni provod, a sada, kada na more ide nas više, od toga neki ne misle ni o čemu sem o sladoledu i pesku, mama mora da se pobrine za sve!

Da bi mi pakovanje bilo što lakše napravila sam pet grupa stvari koje ne smem da zaboravim! Organizacija je pola pakovanja!

Evo vidite kako to izgleda:

spisak

Evo i za vas lista na kojoj možete štiklirati šta ste spakovali, a šta još niste!

spisak2

Srećan Vam put!

Dino park – luda avantura po prošlosti

20160519_152539

 

 

Prošle godine smo bili u Dunavskom parku (Novi Sad) gde su bile postavljene makete dinosaurusa i malo šta videli zbog gužve. Junior je bio mali (oko 20 meseci) i više su ga zanimali helijumski baloni i sladoledi od maketa dinosaurusa. Najava Dino parka mi se baš dopala i sa velikim nestrpljenjem sam čekala „dinosauruse u pravoj veličini“. Kako je ovo proleće počelo kišno i hladno, čekala sam sunce i lep radni dan da posetim Dino park. Vikendom sam sigurna da su gužve, a ne volim da se guram.

 

 

 

Na sreću komšinica, koja je već bila sa decom u Dino parku, mi je sugerisala kako da se obujem. Staza je od tucanika i najbolja je udobna ravna obuća (tamnijih boja!). 300,00 dinara karta i avantura može da počne!20160519_152008

Koliko sam čula neki stanovnici obližnjih zgrada su se žalili na buku, pošto svaki dinosaurus ispušta karakterističan zvuk – nisam primetila „preteranu“ buku ili su malo stišali dinosauruse (molim vas, komšije, imajte razumevanja!)! Nisu svi predstavljeni u „pravoj veličini“, što me je po malo razočaralo, ali ima onih od kojih mi se bukvalno podigla kosa na glavi. Junior se vidno plašio i nije ga zanimalo šta piše na obaveštajnim tablama (tako da nisam pročitala ni sva imena dinosaurusa). Najviše su mu se dopale kante za đubre u obliku dinosairisa – smeće se baca u usta dinosaurusa pa izgleda kao da ga hranite! Najviše od svega, Junioru se svidela velika igraonica! Ispred igraonice su postavili klupe za roditelje, ali su uglavnom roditelji u igraonici zajedno sa decom!

U centru parka je kafić sa peskom za „arheološka iskopavanja“, ali sam to uspešno izbegla. Dva dinosaurusa su prilagođena za jahanje (kao one životinje po tržnim centrima, koje se pokreću ubacivanjem žetona), ali Junior nije bio raspoložen za jahanje. Na kraju su jaje, mali Dino i veliki Dino za fotografisanje, ali pošto smo Junior i ja išli sami nismo mogli da se fotografišemo (Junior je nizak, a nije predviđeno da deca ulaze sama u makete). U šopu smo kupili dva dinosaurusa (ništa posebno za mamu, ali super igračka za dete!)!

20160519_153518

Detetu od dve i po godine dinosaurusi još uvek nisu interesantni. Dok smo obilazili u park su bukvalno uletela dva dečaka od oko 7-8 godina i oduševlejno jurili po parku. Dve male devojčice su sve vreme vrištale kako se koji dinosaurus pokrene, a jedan dečak od oko 5 godina se zacenio od plača kada je dinosaurus, koga je uzjahao, počeo da pušta karakteristične zvuke i da se pomera. Mislim da nisu sva deca za Dino park, Junior još nije, dok naš komšija Nikola (4) bi mogao satila da uživa u parku. U svakom slučaju treba videti ovako nešto.

Zalutali u modi

moda 5

Uvek sam se smejala onima koji „prate modu“ (i to onu visoku), ali sa garderobom kupljenom na pijaci i u jeftinim buticima, koja se prilikom prvog pranja pretvori u krpu. Rep nekog modnog krika nas opali pa izgledamo smešno, kao neki pajaci – moda je u svetu uveliko prošla, a kod nas se tek pojavili prvi nosioci iste. Definitivno smo zalutali u svetu mode!

 

 

 

 

moda za decu1

Sa druge strane imamo one što imaju novca, ali nemaju mozga i možda je to još gora varijanta. Moda se prati do besvesti. Garderoba se jednom oblači i baca. Taj sav haos preselili smo i na decu. Kao da su deca lutke koje mame obuku i naviju, pa dete više i nije dete, dete je simbol. Samo, ne znam simbol čega? I ranije su žene rađale, pa nisu od dece pravile božanstva, vile, simbole, debile. Utrkujemo se ko će detetu da kupi najnovije ovo ili ono, a deca kao deca, baš ih briga skaču po barama. Sećam se priče jedne mame, koja se sekirala što joj dvogodišnjak nema ručni sat, a komšinicin mali (istog uzrasta) već uveliko nosi skupi (markirani, naravno) sat. Pogledam u moj plastični sa pijace marke Q&Q i pomislim: „ala je komšijin mali baja! Ima bolji sat od mene, a još nosi pelene“.

Odavno volim da vidim princezu Kejt, onako mirnu, divnu, normalnu! Baš nedavno sam čitala da decu više puta obuče u istu garderobu i ako zna da su svi fotoaparati sveta okrenuti prema njima. Bez kompleksa, bez stida ona više puta obuje iste cipele!

Ej!!! Princeza obuje više puta iste cipele! Ona, koja ima novca da kupuje i kupuje i kupuje dok svi ne popadamo u nesvest, oblači istu garderobu više puta!!!

Sad, posle ovog saznanja je još više volim! Divna je i svaka joj čast! Novac neće od ćurke napraviti damu. Može neka tamo B ili neka tamo J ili neka treća da deci kupuju dijamante, uvek će ostati ćurke i od dece će napraviti svoje kopije. Prave vrednosti se ne kupuju novcem. Kejt ne prati modu, moda prati Kejt!

Farbanje jaja sa detetom za Uskrs

Pripreme za Uskrs sam ove godine počela nešto ranije nego obično. Planirala sam da napravim tortu ( Parena torta), Čokoladne praline i par ukrasa za jaja. Jaja se svakako farbaju na Veliki petak, pa sam samo trebala da odaberem tehniku farbanja. I ako sam mislila da je rano za dekupaž, nisam izdržala da je ne isprobamo na jajima ove godine – Junior i ja „dekupažisti“!

Prvo smo napraviti šargarepe i piliće. Dok je Junior bio u vrtiću u šargarepe sam mu stavila po jedno Kinder jaje i zalepila – to je iznenađenje. Piliće smo posle samo dva dana izveli da pasu i tu im je bio kraj!

4

Veliko čokoladno jaje sam kupila, to i nije za jelo ( jeste za jelo, ali meni se ta čokolada ne sviđa).

1

Praline. Morala sam da ih pravim sama. Zaista je „pipav“ posao i u društvu malog deteta je teško! Nisu sve u obliku jaja, ali taj oblik ovog puta preovladava. Punjene su raznim stvarčicama – čokoladiranim suvim grožđem, čokoladiranim kikirikijem, šarenim mrvicama, žele bombonama, belim delom eurokrema, belom čokoladom…. nadam se da ništa nisam zaboravila. Da, bilo je i polomljenih, ali!  mora nešto i domaćica za gricne.

2

Ovo smo „obukli“ jaja … da im nije hladno, pošto je ovaj (kasni) Uskrs baš hladan…

3

Jaja! Dekupaž! Ludilo farbanja ….

Došao je i taj trenutak! Farbanje! Junioru sam ranije kupila dva drvena jajeta i sličice, a u pripravnosti su bile i tempere u slučaju da hoće „da radi četkicom“ ( kada vidi da ja radim četkicom).

Nije se zadovoljio temperama, morao je i sam da proba dekupaž …. onda je „poslat“ na spavanje!

Tek kad sam ga uspavala na miru sam nastavila sa dekupažom.

dekupaz

Reč dve o dekupaž tehnici na jajetu. Ka o kod „običnog“ dekupaža za početnike odabrati manje motive, lakše se radi sa manjim, ali ne previše malim sličicama. Nije teško, ali treba strpljenja. Lepi se za ruke pa se prvo radi jedna strana, a posle šušenja i druga.

Ja sam uradila jednu stranu i dok se suši, evo pišem. Kada sve bude gotovo postaviću konačne fotografije (ako budem zadovoljna izgledom jaja), za sada samo ove radne 😉

Evo sličice, mada nisam zadovoljna dekupaž-jajima. Jaja za dekupaž treba „izbeleti“ da se ne bi primećivala „nagomilana“ salveta ( koju je teško izbeći s obzirom da su jaja zakrivljena tj. jajasta)

20160429_153115

Kiša nije vanredno stanje

Kod nas, u Srbiji, kada pada kiša većina ljudi se ponaša kao da je vanredno stanje. Deca ne idu u šetnju, odrasli izlaze samo ako (baš) moraju. Nisam ja neko ko voli kišu, ali misli da ne treba od kiše praviti katastrofu. Par puta sam sa bebom preživela provalu oblaka. Imala sam plastičnu navlaku za kolica i beba nije bila mokra, ja pokisla do gole kože. Ništa mi nije falilo posle toga, živa i zdrava sam! U svakom slučaju dete se ne može voditi po kiši na igralište, niti se može ići u duge šetnje po pljusku. Gde onda ići sa detetom kada pada kiša?

Onaj ko je izmislio igraonice za decu treba da dobije Nobelovu nagradu! To je mesto gde se roditelj odmori, a dete pošteno izigra. Mi ne idemo često u igraonice, jer Junior ide u vrtić, pa svo preostalo vreme, posle podne, provodimo napolju. Jedino kada je baš loše vreme odvedem ga u igraonicu. Po nekad povedemo i drugare u igraonicu, to je tek uživanje!

Tržni centri – nužno zlo u kišnim danima. Znam dosta roditelja koji bez obzira na vreme vode decu i provode sate i sate u (zatvorenim) tržnim centrima, ali lično meni se ta ideja ne dopada. U TC postoje odlična mesta za igru dece. Najviše mi se dopada što je zabranjeno pušenje ( u nekim igraonicama je dozvoljeno pušenje, pa pušači nemaju obzira i puše!).

kisa2Kada kiša nije suviše jaka, a nije ni mnogo hladno Junior i ja se vozimo gradskim autobusom. To nam je prava zabava. Malo šetamo ( voli da nosi kišobran) pa se malo vozimo autobusom ( sve baš kao što voli, ni ne osetimo da pada kiša). Pazim jedino da ne uletimo u špic, zbog gužve, a i da nije vreme virusa. Junior, kao i većina dece, voli vožnju autobusom. I po kiši se može dobro zabavljati!

 

Po kiši se može otići i u muzej ili pozorište. Prirodnjački muzej je uvek u trendu, a zanimljiv je deci. Za malo veće dete i izložba tj. galerija može biti rešenje po kišnom danu. Treba samo proveriti da li je sadržaj interesantan uzrastu deteta.

Prijatelji! Odlazak u goste je takođe jedna od varijanti. Nova sredina i nove igračke su uvek dobro rešenje.

Lođa! Obučemo se, ako je potrebno, i na lođi ( terasi) brojimo rpolaznike! Brojimo crvene automobile, brojimo koliko automobila prođe na desno, a koliko na levo, brojimo šarene kišobrane, pričamo priče. Učim ga da broji, strane levo-desno i boje, a ovo je odličan način da se uz zabavu uči.

Ako ništa od ovoga nije interesantno onda bojice i papir i na bojadisanje, dok kiša ne prestane!

 

Nova torba od starih farmerica – reciklaža nije gnjavaža

Pre bacanja stvari dobro razmislim da li mogu za nešto drugo da posluže. Farmerice uglavnom iznosim dok se ne pocepaju, a u tom stadijumu nisu za poklanjanje, pa jedino što mogu je da ih prepravim ili bacim. Povremeno ih krpim, ali u predelu pregiba ( a to je deo ispod džepova, na stražnjici i butinama) se uglavnom izližu do mere kada ne mogu da se krpe. Ostaju samo podkolenice. Pa, ni potkolenice nisu za bacanje – reciklaža nije gnjavaža!

Kako sam celo leto jurcaka za Juniorom, koji je brži od vetra, trebala mi je torba za sitnice koje se nose prilikom takvih akcija. Žao mi je bilo da torbe koje sam nekada, dok nisam bila mama, nosila na posao ili u grad, upropaštavam po igralištima, travnjacima, ulicama…

Potkolenice starih farmerica!!!

Kupila sam pola metra interesantne pamučne tkanine. Od neke stare torbe sam sačuvala ručke. Makaze, mašina za šivenje i malo mašte!

torba 1

Metalne zvezdice sam kupila davno ( da se nađu) i baš sad su mi se dobro našle. Trebalo mi je i malo flizelina, da torba bude kruća.

torba 2

Prezadovoljna sam torbom. Produžila sam vek svojim omiljenim farmericama. Nije mi žao ni kada torbu Junior vuče po ulici glumeći traktor koji ore. Kad se pocepa, bacićemo je i sašiti novu!