By   3. marta 2016.

Dudati ili ne dudati, pitanje je sada? duda

Mislila sam da moje dete nikada neće dudati dudu, lažu, varalicu ili cuclu, kako god. Mislila sam da samo mame koje su lenje, stave detetu dudu i onda su mirne. Moja sestra dudu naziva prigušivačem. Čim se javi „problem“ super-duda zvana prigušivač, rešava nervozu, stres, galamu… Sestrina priča mi je delovala malo surovo i „neljudski“, ali čim sam postala mama i sama sam bila primorana da problem prepustim dudi.

U porodilištu sam upoznala ženu koja je sa sobom imala dudu. Njeno dete je odmah po rođenju dobilo dudu, koja je smešno deluje, ali bila veličine jedne trećine bebine glave. Meni tada i smešno i tužno. To je njoj treće dete i već je bila pripremljena na sve, pa i na plač.

Čvrsto sam bila rešena da Junior neće koristiti dudu. Posle par dana tata-Dejan je bio na putu, a mi sami. Redovne aktivnosti, ništa nije ukazivalo da će kada dođe veče Junior postati vrlo mrzovoljan, plačljiv, nesnosan. Nije imao grčeve, još je bilo rano za zube. Nisam znala šta da radim i kako da mu pomognem. Već me je njegova nervoza umorila i zbrkala misli. U jednom momentu sam se setila da mu dam cuclu sa flašice za mleko. Na moje veliko iznenađenje to ga je smirilo.

Sećam se bilo 23,30h. Pozvala sam tata Dejana i pitala ga gde je. Vraćao se sa puta i već je bio u gradu. Ispričala sam mu problem i zamolila ga da požuri i u apoteci, koja radi do 24h kupi dudu. Pozvala sam i apoteku i zamolila da sačekaju, za slučaj da tata ne stigne do ponoći (hvala im, nisu morali da čekaju, Dejan je stigao pre 24h, ali bili spremni da sačekaju). Duda zvana spasitelj. Puno puta ga je umirila, uspavala, pomogla. Šta je to tako čarobno i umirijuće ne znam. Puno dece dudaju, ali ne sva. Svi smo različiti, tako treba i da ostane…

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *