By   21. januara 2018.

Moje dete ide u vrtić i ako su nas sa svih strana ( i novine i TV i vaspitačice i komšije) upozorili da je epidemija boginja. Da stvar bude gora ni ja nisam preležala ni jednu dečiju bolest i svesna sam da ako se razboli Junior razboleću se i ja. I pored svega Junior redovno ide u vrtić.

Kao prvo sigurna sam ( znači nije da samo mislim) sa svih strana pokušavaju da nas zaplaše. Mi, tako isprepadani, stalno razmišljajući o mogućim horor scenarijima i privučemo „nesreću“ tj bolest i eto – bili su u pravu. ONI, ko god to bio, mnogo bolje znaju stanje svesti nas, malih i jadnih i to koriste na najbolji mogući način. Svi smo već prošli razne ptičije, svinjske i ostale viruse, kataklizme i slična čuda i gle čuda još smo tu. Ne želim da me neko plaši i da mi natura svoje „želje“ da postanu moje zapovesti. Ako „je suđeno“, mada ne verujem ni da sudbina postiji, razbolećemo se, a ako ne onda nećemo. Ne želim da u napred strahujem i smišljam scenarije „šta ako…“. Ako se desi, misliću o tome.

Druga stvar je da Junior voli da ide u vrtić i da je njemu puno zanimljivije da vreme provodi sa vršnjacima. Tri ndelje raspusta je proveo kao u zatvoru. Igrali smo se i učili i šetali i svašta nešto radili, ali nije to to. Ja moram i da kuvam i da spremim i da perem…. a on sve vreme želi da ja budem njegovo društvo. Zato mu je mnogo bolje da je u vrtiću.

U svakom slučaju ću vam javiti ako promenim mišljenje.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *