By   18. oktobra 2017.

Pismo mame iz Novog Sada

Mama sam dva dečaka. Stariji sin ima skoro četiri godine, a mlađi 14 meseci. Trudila sam se da ih vaspitam na najbolji mogući način, a pre par dana sam shvatila da sam napravila grešku.

Kada sam došla u vrtić po starijeg sina vaspitačica mi je ispričala scenu od pre par sati. Moj stariji sin spada u najstariju decu i najkrupniji je u grupi. Prvo ga je napala duplo manja devojčica ( svađa zbog igračke) i on se uopšte nije branio. Posle toga ga je napao drugar i moj sin se opet nije ni branio. Kada ga neko napadne on se ukipi i, ako je to drugo dete grubo, počne da plače. Vaspitačica mu je u oba slučaja rekla da treba da se brani.

Uvek kada je dolazilo do prepirke u kući, između njega i mog mlađeg sina, ja sam govorila da ne sme da udari, gurne ili na bilo koji način „silom“ rešava problem, tako da on sada ne zna da se brani. Ni ako mu je stalo do nečega ( igračke) on se „ne bori“, ne reaguje, ukipi se i pati. Mlađi sin je to počeo da koristi i postaje sve opasniji, dok je stariji postao plačljiv i sa smanjenim samopouzdanjem.

 

Sada moram da naučim starijeg sina da se brani, da reaguje ako mu je do nečega stalo i da ne dozvoljava da ga maltretiraju.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *