By   22. februara 2016.

Jedna od neophodnih stvari za bebu su kolica. Ima dece koja baš uživaju u vožnji, sede i posmatraju svet oko sebe. Ali, ima dece, koja ne vole vožnju, nego žele da svet dodirnu, liznu, okuse, omirišu. Kako se kolica biraju pre rođenja bebe, ne znate da li će vaše dete želeti vožnju ili šetnju.

Junior je naviše voleo nošnju!

images

 

Da li je sreća ili nesreća ne znam, ali Junior je dobio kolica na poklon, tako da ja nisam imala mogućnost i (ne)sreću da biram. To nisu bila ona velika, moderna, sa mnogo mogućnosti i položaja, nego najobičnija dečija kolica. Po malo sam zavidela mama koje su imale ona velika kolica sa bezbroj mogućnosti, ali vrlo brzo su sve one „prešle“ na mala, laka i kolica bez puno mogućnosti.

 

Od toga gde živite zavisiće i kakava kolica možete da imate. Ja živim u zgradi sa malim liftom. Ni jedna drugarica sa velikim kolicima nije mogla da mi dođe u goste. Uz to imam 12 stepenika na samom ulazu u zgradu pa su teška kolica bila nezamisliva. Nikakavu prostoriju ili bar prostor nemamo u zgradi, gde sam ih mogla ostavljati. Jedino su u obzir dolazila mala i laka kolica. Kako ne planiram više dece, ova su „odradila posao“.

Moja beba je rođena krajem septembra. S obzirom da nemam nikoga da mi pomogne, nisam dugo čekala izvela sam ga u šetnju (do prodavnice, pošte i da obavim sve što jedna domaćica treba da obavi). Vrlo brzo je stigla zima, pa mi je neophodna bila „zimska oprema“ za kolica. Naravno za bebu do 6 meseci kolica moraju biti ravna -ležeća. Jedini problem je bio što se „ručke“ nisu okretale pa beba nije „gledala“ ka meni. Na svakih par koraka sam se zaustavljala da bih ga videla. Sreća je bila što zima nije bila hladna. Navlaku za kišu (onu plastičnu, providnu) sam kupila u prodavnici za bebi opremu i uvek sam je nosila u donjoj korpi kolica. Kolica nisu imala ni torbu, ali sam i to pronašla posebno i to nam je bila obavezna oprema.

kolica za lutkeJunior je vrlo brzo želeo da upozna svet oko sebe, pa sam morala malo ( oko 30%) da mu podignem naslon. Inače do 6 meseci beba bi trebala da leži, ali, kod nas je sve bilo drugačije. Dosta vremena smo provodili napolju i sve to vreme sam Juniora vozila u kolicima. Na proleće je bio već „veliki dečak“ i kolica su „zablistala pravim sjajem“. Sedeo je u njima, spavao je u njima, jeo je (povremeno) u njima. Počeo je da grize prednji graničnik, tako da su kolica morala na pranje. Lako sam ih oprala. Kada je došlo leto, sašila sam od frotira navlaku za sedište i provukla kaiševe za vezivanje. Tu navlaku sam često prala, jer ju je prljao ( malo cipelama, malo hranom). Dodatno sam kupila i suncobran – odlična stvar, jer ga tenda u pojedinim pozicijama nije štitila od sunca.

Izdržala su vožnju po vrelom asfaltu, kamenju i pesku na vikendici, planinarenju po Fruškoj Gori i mnoge Juniorove nestašluke. Kasnije sam skinula i prednji graničnik, pa sam Juniora samo vezivala sigurnosnim kaiševima. To su bila naša „sportska kolica“.

Vrlo brzo više nije hteo da se vozi, pa smo prešli na tricikl, od milošte zvani Bicikliša.

Sve u svemu zamerke su bile sledeće:

  • kolica nisu imala auto-sedište (jaje), koje je potrebno u prvim mesecima
  • dete je moglo da gleda samo napred, a do 6 meseci je poželjno da gleda ka majci
  • ručke nisu mogle da se pomeraju po visini
  • torbu sam morala da kupim, nije bila u kompletu

Pozitivne strane:

  • tenda i zimska oprema su potrebne, ali sam dokupila suncobran
  • naslon za leđa je mogao da podigne i spusti, pa je dete moglo da leži i da sedi
  • imala su donju korpu za raznorazne stvari
  • laka su za sklapanje i nošenje i ne zauzimaju mnogo prostora sklopljena
  • izdržala su prljanje i ribanje više puta
  • prednji točkovi su mogli da se fiksiraju

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *