By   5. aprila 2016.

Pre samo nekoliko dana stigao mi je tekst od mame Branke ( možete ga pročitati OVDE) i podsetio me da i ja imam sličan, skoro isti problem. U međuvremenu odlazim na razgovor za posao i budući poslodavac mi postavlja samo jedno jedino pitanje: koliko imam dece i kog su uzrasta. Pitanje me je zbunilo, kao da me je pitao da mu izračuna koliko je 234*765 bez papira i olovke. Počela sam da mucam –  ne zbog treme, nego zbog besa. Diskriminacija na delu!

diskriminacijaKao prvo, na razgovoru za posao niko nema prava da nas pita o ličnim pitanjima i planovima. Kao drugo navećini razgovora na koje sam išla do sada većina pozvanih su bile žene/devojke. Da li gospoda poslodavci misle da sve te žene/devojke ne treba da rađaju ili da neće rađati?!

Kolika je to doza bezobrazluka?

Znam za situaciju gde smo na razgovor pozvane nas oko 25. Jedan jedini mladić se pojavio (svi smo pozvani u isto vreme). Starija od mene je bila samo jedna žena, koja ima blizance od oko 15-tak godina. Ostale devojke, većinom, nisu udate, ali će se vremenom udati i rađati!!! Poslodavac je odabrao mladu ženu, koja još nije završila master. Igrom slučaja sam se zbližila sa njom pa sam saznala i da je trudna, samo par meseci od kako se zaposlila! Divno!

Taj isti poslodavac se verovatno ždere u sebi jer je, po njemu, odabrao „lošu“. Ona se tek zaposlila i „bezobraznica“ odmah zatrudnela!

Da li treba da krijem da imam dete? Ako je odgovor DA to znači da treba i da lažem!

Ako krijem da imam dete da li to znači da se stidim što imam dete? Odgovor je svakako NE! U mom CV-ju piše da sam mama ….

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *