By   19. marta 2017.

Junior je sada već veliki momak. Ima tri i po godine i već mi je saopštio da hoće da se ženi. Da, bila sam iznenađena, ali tu njegovu „ideju“ sada dobro koristim za rešavanje nekih situacija. O ženidbi neki drugi put, sada smo imali problem oko poklanjanja igračaka, koje smo prerasli, drugom detetu.

Imamo nekoliko lepih , očuvanih i skupih igračaka, koje sam mislila da poklonim jednoj bebi. Junioru se ta ideja nikako nije svidela. Odmah je uzeo igračke i počeo da se igra njima. Sve su mu od jednom jako interesantne i baš je njih tražio. Među tim igračkama, kojih sam rešila da se rešim, je bilo i onih sa kojima se nikada nije igrao, bukvalno bačene pare, ali sada, sada su to jako interesantne igračke.

Nisam želela da dam igračke bebi (a da to Junioru ne kažem, ipak je to „njegova svojina“) pa da Junior traži i da se ja zbog toga osećam neugodno. Želela sam da se dogovorimo i da on, sada već veliki momak, svojevoljno pokloni igračke drugom detetu. Koliko god bio „veliki momak“ on je i dalje moja velika beba i neće da pokloni svoje igračke drugom detetu, bez obzira što mu više nisu potrebne.

Baš sam na muci.

Razmišljala sam kako bih mogla da kompenzujem, ali da to ne bude igračka za igračku, jer bi u tom slučaju bankrotirala. Druga stvar na taj način ne izbacujem ništa, nego samo jedno poklanjam drugo kupujem.

Ideja: odkupiću ih!

Pitam ga: „Hoćeš li ti meni prodati ove igračke? Prerastao si ih, imaš druge koje su baš za momke. Ovo je za bebe!“

Junor: „Neću!“

Onda sam donela moj novčanik u koji sam stavila „lažn novac“ (kupila sam ga u kineskoj radnji i hvala braći Kinezima u mnogim situacijama su me spasli!). Kada je Junior video novac oduševio se. Sve mi je prodao. Bez reči. Sad se igramo prodavnice i prodajemo jedno drugome njegove igračke, a ove, koje sam ja odkupila da ih poklonim bebi Junior zove „tvoje igračke“…. 😉

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *