By   13. jula 2016.

Pismo mame Ivane

zvaka

Pre 5-6 godina sam slučajno sela na klupu do jedne mame koja je imala malo dete u kolicima. Po mojoj slobodnoj proceni dete je imalo oko godinu dana. Nije imalo sve zubića, slabo je hodalo, ali je vrlo spretno žvakalo žvaku. Moram priznati da sam se zaprepastila! Tako malo dete a žvaće žvaku! Nemam ništa protiv žvake, ali mislim da maloj deci nije potrebna – niti ima vitamina, niti je hranljiva ni nešto treće. Iz priče sa mamom sam saznala da dete „odavno“ žvaće i da baš voli žvake. Nisam komentarisala , ali sam bila sigurna da jadnog dana kada budem imala dete neću mu dati žvaku dok ne napuni bar 5 godina.

Pre par dana moj trogodišnji sin mi je ispričao kako se žvaće žaka. Priznajem bila sam u čudu , ali sam ga pitala da li i on želi da proba žvaku. Rekao je da ne želi. Svakodnevno je pričao da se žvaka žvaće i pokazivao kako se žvaće i da se žvaka ne guta. Ne znam odakle mu te informacije, ali sam rešila da mu kuim dečije žvake i da mu ih ponudim. Vrlo rado je prihvatio žvaku i na moje zaprepašćenje stavio je usta i počeo da je žvaće. Raspitivala sam se kod mojih da li mu je neko nekada davao žvaku, nije niko. Ne znam kako zna da žvaće žvaku, a da je prethodno nikada nije probao!

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *