By   5. aprila 2018.

Još prošle godine ( kada je Junior imao 3 godine) sam pokušala da Junioru objasnim da je Deda Mraz izmišljen lik i da to neki obični čika, nečiji tata, obuče kostim i glumi Deda Mraza. Činilo mi se da je shvatio da sam mu ja kupila poklon i stavila ga ispod jelke. Kupila sam mu baš ono što je želeo. Pismo nisam ni poslala Deda Mrazu jer ne znam njegovu adresu, nije dovoljno napisati Deda Mraz i Laponija. Druga stvar pismo je Junior napisao, a još ne zna slova, tako da ni Deda Mraz, sve i da postoji i da dobije to pismo, ne bi mogao da ga dešifruje. Onda je došla Nova godina i komšinica je Junioru donela poklon i rekla: „Deda Mraz se zabunio i doneo poklon kod nas“. Tu su sva moja objašnjenja pala u vodu. Pogledao me je vrlo zbunjen i rekao „Jel vidiš da Deda Mraz postoji?“

  • Da, vidim …

Posle ove scene sam ponovo pokušala da razgovaram sa njim o tome da Deda Mraz ne postoji i da je taj poklon napravila komšinica jer ga voli i želi da ga obraduje. Shvatio je. Mislila sam da je sve rešeno, sve dok nije stigao Uskrs.

Kako nismo kršteni ne pridajem mnogo važnosti Uskršnjem Zeki i nikada o Zeki nismo pričali. Čak mi se čini da sam i ja o Zeki prvi put čula kada sam odrasla, iskrena da budem ne znam tačno ni simboliku Zeke.

Šetamo gradom. Prilazimo izlogu koji još uvek ima ukrase od Nove godine i Junior kaže: „Vidi, nisu skinuli ukrase, sad će Zeka misliti da je Nova godina pa im neće doneti poklon“.

Pa, kad bolje razmislim zašto da Deda Mraz ne postoji, zašto da Zeka ne donosi poklone?

Tako sad i ja čekam Zeku da nam donese poklon i obraduje nas.

Radujmo se!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *