By   9. marta 2016.

Na MOK blogu dosta je pisano o imprintima, odnosno traumama i suptilnim traumama koje su ostavile svoj energetski otisak u našem energetskom „sistemu“.

maja

Dobar deo tih energetskih otisaka kreira se u formativnom periodu našeg života, ali i kasnije. Naročito se ponavljanjem sličnih iskustava, utvrđuju i egzistiraju u našoj podsvesti kao korenska verovanja, koja upravljaju našim životom. Mi ni ne znamo koja sve verovanja imamo, čak i ako dosta toga pretpostavljamo, dok ne počnemo temeljno i ozbiljno raditi na strukturi svoga uma.

Ovaj tekst će biti posvećen objašnjenju, kako mi sami kreiramo programe u procesu razmišljanja.

Svet percipiramo kroz pet čula. Ne zaboravimo da postoji objektivna realnost i subjektivna realnost. Objektivna realnost je na primer činjenica da vi sada čitate ovaj tekst. Vaše misli i osećaji potvrđuju postojanje ovog teksta. To je PRIMARNO STANJE. Kakav će tok razmišljanja on izazvati kod vas je sasvim stvar vaše mape (vaših programa i verovanja)  i razvoja vašeg META STANJA, drugim rečima, vaše refleksije na primarno stanje.

META STANJA su zapravo razmišljanja o razmišljanju i ona mogu ići u nedogled. Zbog toga, misli i osećaji koji nastaju iz naše samoreflektirajuće svesnosti, imaju mnogo manje veze sa objektivnom stvarnošću, koliko sa našim subjektivnim svetom- mislima, osećajima prolaznicima.

Uzmimo jednu konkretnu situaciju i jedan mogući razvoj META STANJA, na primer da nas je neko ljutito iskritikovao na poslu, da nešto nismo dobro uradili. Meta stanja se nižu i stvaraju nivoe našeg iskustva:

Osećam se uznemireno, šef neprikladno reaguje.
Je l moguće da nisam dobro uradio izveštaj ili je šef danas malo više nervozan?
Ako i nisam dobro odradio posao, mogao bi na lepši način da mi da konstruktivnu kritiku.
Uopšte mi se ne dopadaju ljudi koji ne umeju da se kontrolišu.
Kad bi ljudi znali da komuniciraju i na lep način jedni drugima da ukazuju na greške, svet bi bio lepše mesto i svi bi dali najbolje od sebe.
Mrzim kad me kritikuju.
Ali ja umem da se nosim sa kritikom, ja sam sposoban da kontrolišem svoju uznemirenost.
Ja nisam kao moj šef i zato ću ostati miran.
Pogledaću izveštaj i popraviti greške.
Ja umem da priznam svoje propuste.
Ja sam odrasla, zrela osoba.

Šta je cilj ovih meta stanja? Cilj je da nas stabilizuju. Poslednja misao „Ja sam odrasla, zrela osoba“ uspostavlja stanje mira. Da bismo se stabilizovali, misao ne mora nužno biti afirmativna, može nas stabilizovati i misao „Ok, ja nisam dovoljno stručan“.
U oba slučaja to je krajnji meta konstrukt ili program, koji će započeti svoj sopstveni život i privlačiće slične situacije i ljude da bi opstao. Pojačavaju ga ponavljanje, autoritet i jaka emocionalna stanja. I sad zamislite koliko imate stimulacija i koliko meta stanja prođete u toku jednog dana, a da toga niste ni svesni. Zamislite koliko je to programa formiranih tokom celog našeg života? Oni zajedno čine strukturu našeg uma koja generiše našu stvarnost.

Šta biste vi rekli za vašu stvarnost?
Uz pravo znanje i praksu, struktura uma može se transformisati.

KONFIRMACIJA

Meta proces sa nivoima koji se mogu širiti u beskonačnost bih ja uslovno ovde nazvala mentaliziranjem koje stoji nasuprot PRISUTNOSTI. Mi živimo u našem umu, više nego u stvarnosti. Kako će se odvijati meta proces zavisi i od naših korenskih verovanja koje smo stekli u najranijem detinjstvu, u formativnom period.

Verovanja nisu misli, ona od njih nastaju. Verovanja su ono što mislim kad kažem programi. Mora doći do KONFIRMACIJE da bi se oni formirali.

TRI SU NAČINA KONFIRMACIJE:

ISTRAJNO PONAVLJANJE: Mi prvo mislimo o nečemu, istražujemo, skupljajući iskustvo i dokaze, naša percepcija stvarnosti se pročišćava, dolazimo do zaključaka, ideja i učenja, razumevanja sveta oko nas. Vremenom i sve češćim ponavljanjem to na šta smo usredsredili svoj fokus dobija  karakteristiku apsolutnog verovanja.
Na primer, posle mog zimskog bolovanja, privukla mi je pažnju knjiga sa naslovom „Savršeno zdravlje“ Dipak Čopre, a koja je neka vrsta laganog uvoda u ayurvedu. Posle te knjige, nabavila sam niz mnogo ozbiljnije literature i posle dva meseca izučavanja, uvela sam mnoge ayurvedske principe u svoj svakodnevni život, koji su me doveli u balans. Ayurveda je za mene postala zakon, žargonski rečeno. Verujem da sve što primenjujem, doprinosi mom zdravlju i vitalnosti.

AUTORITET: Ako naše ideje, razmišljanja potvrdi neko koga smatramo autoritetom, to oni postaju realniji za nas, dobijaju na kredibilitetu. Tako ljudi veruju šta im doktori ili političari kažu, veruje se medijima.

JAKA EMOCIJA: Uz ideje nekad idu jake emocije, prijatne ili neprijatne, koje ih „učvršćuju“. Na primer, ako je vaša primarna porodica bila disfunkcionalna i u vezi sa tim nosite bol, možda imate razna toksična verovanja koja će generisati u vašem životu upravo one realnosti u kojima je harmonična porodica nemoguća. Konfirmacijom se kreiraju verovanja tj. programi ( slobodno možemo reći entiteti) koji će, da bi opstali, generisati u vašem životu one realnosti koje ih potvrđuju. Uopšte nije sporno da postoje razne realnosti i one koje nam donose zadovoljstvo i mir, i one druge koje su krajnje destruktivne, plus, sve između toga.  Ako na primer imamo verovanje „da su svi ljudi zli“, „da novac kvari ljude“ ili „da je ljubav bol“, MI ĆEMO UPRAVO DOŽIVLJAVATI TAKVE REALNOSTI, ne neke druge ili drugačije.
Dobra vest je da mi možemo, ukoliko imamo znanja i kvalitetnu praksu, PROMENITI OVE PROGRAME, promeniti strukturu svog uma!!!

Napisala : Maja Anđelković

Originalni tekst možete pogledati OVDE

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *