By   7. februara 2016.

Zašto ne prošetati po kisa 2kiši? Zašto dozvoliti tmurnom, kišnom danu da nam pokvari raspoloženje? Dete treba naučiti da se i po kiši i po snegu može uživati i šetati. Na kraju krajeva – nismo od šećera! Bitno je samo prikladno se obući! Za to su nam potrebni: kišobran, gumene čizme i kabanica.

Kada je moj Junior napunio dve godine kupila sam mu kišobran. Baš lep, mali, plav i sa likom Džordža Praseta (sam ga je birao). Baš sam bila ponosna na sebe zbog te (skupe) kupovine, ali sam se čim je pala prva kiša razočarala. Moje dvogodišnje dete ne može da drži kišobran (onako kako kišobran treba da se drži da ne bi pokisao). Hm, bačene pare.

Za decu tog uzrasta (do dve i po, pa i tri godine) kišobran je neadekvatan, da ne kažem opasan, jer oni još uvek ne mogu da barataju njime. Super je zanimacija otvarati ga (na dugme), nosiš ga kada ne pada kiša ( pa ti se komšiluk smeje), ali ima mnogo načina da se dete njime povredi. Kabanica, pa još šarena, sa omiljenim likovima je prava stvar.

Kišobran je brzo i lako prihvatio, dok smo sa gumenim čizmama imali pravi mali rat. Kupila sam mu čizmice „odokativnom“ metodom, jer nije hteo ni da ih proba. Znala sam da će biti problema, ali sam se nadala najboljem. Nekako smo muž i ja uspeli da mu ih obujemo, samo da proba (za slučaj da su mu male ili velike, da bi ih zamenila), on je odmah pao na pod i počeo da puzi. To me je malo uplašilo. Znam da hodanje u gumenim čizmama nije „jednostavno“, ali da baš tako ne može da hoda u njima, nego puzi, e to nisam očekivala. Kupila sam odmah i sebi gumene čizme (da vidi da ću i ja da hodam po barama, da smo isti, nakraju krajeva – trebale su mi).

kisa 8

Prvih dana sam samo ja nosila gumene čizme i opušteno gazila po barama, dok njemu to nisam dopuštala, neće čizme, nema bara! Jedna iskusna mama mi je preporučila da stavim čizmice na „vidno mesto“ – u sred dnevne sobe, što sam ja i uradila. Posle par dana izašli smo napolje da se družimo sa komšinicom, koja je isto godište i isto tako je izbegavala gumene čizme, ali je ovog popodneva obula i opušteno gazila po barama. Pitala sam Juniora da li i on hoće da šeta po barama i odgovorio mi je da hoće. Nisam verovala da će „uspeti“, ali smo ušli u stan, ja sam ga izula onda je on sam obuo gumene čizme (na moje veliko iznenađenje) i krenuo napolje da se igra sa drugaricom – trčeći!!! Do juče nije mogao ni da hoda u njima, a sad od jednom trči! Glumac!

Od tada gumenjake obožavamo, kao i kišu.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *