By   27. januara 2016.

 

Latinski Fragaria h jagoda 2– jagoda pripada porodici ruža. Postoji desetak vrsta i skoro sve su rasprostranjene u severnom umerenom pojasu, dok je samo jedna u Čileu. Pripada rodu skrivenosemenica, kao i Bulka, Šipak, Ljutić, Narcis, Zumbul, Ljiljan, Lala, Žalfija i moge druge biljke. Svetska pomološka nauka je registrovala oko 20.000 sorti jagode. Zbog kratkog veka jagode sortiment se brzo menja i stvaraju se sorte sa sve boljim osobinama. Samo u našoj zemlji gaji se oko pedesetak sorti jagode i delimo ih na vrlo rane sorte, rane sorte, srednje rane sorte, srednje pozne sorte i jako kasne sorte. Već početkom maja sazrevaju vrlo rane sorte.

Plod zrele jagode je uglavnom srcastog oblika, crvene boje, polučvrstog mesa i vrlo sočan. Veličina ploda nekih sorti može da dostigne i 36 grama (Hummi Grande). Neke sorte su vrlo rodne i daju čak i do 15.000 kg po hektaru (Belruby i Red Gauntlet). Pored sorti jagode koje rode samo u proleće postoje i sorte koje donose rod tokom celog vegetacijskog perioda. To su stalnorađajuće sorte i sve su popularnije u svetu. Kod nas je ustaljen naziv, za stalnorađajuću sortu jagode Mesečarka. Mesečarka se gaji samo amaterski, a zbog toplih leta najviše joj odgovara brdsko-planinsko područje.

Jagoda je jedino voće koje ima semenke sa spoljne strane i svaki plod ih ima oko 200.

Lekovita svojstva jagode

h jagode i beba

Od antičkih vremena poznata su lekovita svojstva jagode. Pored ploda jagode mogu se koristiti i lišće i koren. Čaj od lišća jagode se koristi kao lek protiv probavnih smetnji, upala grla, gripe, prehlade i ekcema. Odskora se sve više piše o blagotvornim svojstvima čaja od lišća jagode u lečenju reume, artritisa i gihta.

Ovaj čaj uspostavlja balans između kiselina i baza, a obilje tanina u njemu podiže pH vrednost i smiruje, ali i podstiče probavu. U magazinu „Neuro Imunomodulacije“ navodi se da kafeinska kiselina iz lišća jagoda podstiče eliminaciju vode iz upaljenih zglobova.

Pete po redu na listi namirnica sa najvećom koncentracijom antioksidanasa su baš jagode. Antioksidansi štite telo od slobodnih radikala i na taj načim usporavaju starenje. Jagode, pored borovnica, pasulja i sočiva, trešanja, bundeve, oraha, grožđa, kelja, zelenog čaja i još nekih namirnica, spadaju u namirnice koje nazivamo „superhrana“. Sadrže vitamin C, vitamin A, vlakna, gvožđe i folnu kiselinu. Osam jagoda ima više C vitamina od jedne pomorandže. Jagode sadrže prirodne salicilate i poseduju svojstva analgetika te je za glavobolju bolje pojesti šolju jagoda nego popiti aspirin. Jagode, nezaslađene, čiste organizam i odlične su uveče. Najbolje ih je jesti natašte ili između obroka. Zahvaljujući protivupalnim, antipiretskim i antibakterijskim svojstvima, jagode će nam poslužiti pri ublažavanju upalnih procesa, za sniženje temperature i  kod mišićnih bolova. Odlično su sredstvo protiv opekotina. Koriste se za jačanje imuniteta i kod oporavka od bolesti; kod prevencije želudačnih bolesti i kod bolesti žuči i jetre; u lečenju anemije; kod povećanog holesterola i krvnog pritiska; kostobolje (artritis, giht) i sl. Jagode, zbog visokog sadržaja flavonoida, mogu pomoći pri regulaciji šećera u krvi, koji je povezan sa dijabetesom, gojaznošću i hipoglikemijom. Uz jagode i crveno vino , a i čokolada sadrže ove važne antioksidanse. Flavonoidi, još sprečavaju razmnožavanje kancerogenih ćelija. Pomažu u sprečavanju bolesti srca. Jagode sadrže antocijanine koji pomažu prilikom sagorevanja masnih naslaga i povoljno utiču na kratkotrajno pamćenje. Imaju malo kalorija i preporučljivo ih je jesti pre treninga. Dovoljno je pojesti jednu šolju jagoda dnevno.

 

Jagoda u kozmetici

Ako je verovati pričama madam Talijen (Madame Tallien), sa francuskog dvora, se kupala u soku od deset kilograma svežih jagoda. Još tada, a pomenuta dama je rođena 1773. godine, znalo se da jagode čiste i zatežu kožu. Dovoljno je napraviti masku za lice od svežih jagoda tako što kolutove svežih jagoda poređate (i malo utrljate) na lice i ostavite da deluje oko pola sata, a zatim se umijete toplom pa hladnom vodom. Jagode možete i izgnječiti pa dobijenu smesu namazati na lice, a možete dodati i neke druge sastojke u zavisnosti od tipa kože.

h jagoda

Kiseline u jagodama pomažu izbeljivanju zuba. Dovoljno je da jagodama trljate zube.

Kako pomažu u borbi protiv viška kilograma, tako pomažu i u borbi protiv najvećeg ženskog neprijatelja celulita. Pored svega gore navedenog, jagode ubrzavaju i cirkulaciju i na taj način pomažu u borbi protiv celulita. Jagode se svakako jedu sveže i bez zaslađivača ( šećera, šlaga i sl.). Jagode u kombinaciji sa biberom najbolje utiču na smanjenje kilograma.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *