By   3. novembra 2017.

Već odavno planiram, mada bolje reći pitam se da li posetiti logopeda. Znam da ako odvedem dete kod logopeda da se samo raspitam da li treba da ga vodim, odgovor će biti potvrdan i onda će krenuti višemesečna „muka“ odlaska na „treninge“ jezika. U suštini mislim da nije neophodno, jer Junior priča dosta razgovetno, s tim da je momentalno u bebećoj fazi pa stalno nešto tepa i njuca.

Do treće godine nije pričao skoro uopšte. Moja sestra, koja je inače velika pričalica, mi je predlagala da ga odvedem kod nje, da mu da malo vode iz klepetuše, ali razvezao mu se jezik pre. Sa tačno tri godine je toliko počeo da priča, da je moja svaka treća rečenica: „ćuti malo“. Neki put u prodavnici ili pijaci ne mogu da se skoncentrišem na kupovinu od njegovog pričanja.

 

I da se vratimo na izgovor reči. U suštini nije bitno pričanje, bitno je kako ko izgovara koje slovo. Problematično je LJ, po malo i R i po nekad Č,Ć i Š. Neka slova se malo mešaju G i K. Sve u svemu razumemo se. Ova moja dilema me je navela da potražim kako dete treba da se „ponaša“ u kom uzrastu, pa sada to delim sa vama:

„Očekivano ponašanje deteta:
do 3. meseca

–    trgne se kad čuje jak zvuk
–    prestaje da plače kad mu se obratite
–    menja način sisanja u zavisnosti od zvuka koji čuje
–    oglašava se kad je zadovoljno
–    plače različito u zavisnosti od svojih potreba
–    osmehuje se kad Vas vidi

do 6. meseca

–    okreće oči u pravcu zvuka
–    primećuje promene u Vašem glasu i reaguje na njih
–    primećuje zvučne igračke
–    obraća pažnju na muziku
–    oglašava se ponavljanjem određenih slogova (ma, ma, ma)
–    smeje se
–    vokalizuje oduševljenje i negodovanje

do 12. meseca

–    uživa u igrama skrivanja
–    okreće se i gleda u pravcu zvuka
–    sluša kad mu se obraćate
–    prepoznaje reči za predmete u svakodnevnoj upotrebi (sok, knjiga, šolja…)
–    odgovara na jednostavne zahteve („daj loptu”, „dođi ovde”)
–    brbljanje postaje intenzivnije, duže traje
–    oglašava se da bi privuklo pažnju
–    koristi gest da bi saopštilo šta želi (npr. podiže ruke da bi ga Vi uzeli)
–    imitira različite zvuke (onomatopeja)
–    oko prvog rođendana pojavljuje se prva reč, tj. reč sa značenjem

1 – 2. godine

–    pokazuje određene delove tela na zehtev
–    pokazuje i imenuje slike u knjizi
–    odgovara na jednostavne naloge („gde je meda?”)
–    sluša kratke priče i pesme
–    svakodnevno bogati svoj rečnik
–    postavlja jednostavna pitanja (gde je …?, šta je…?)
–    spaja dve reči i formira prostu rečenicu („daj sok”, „beba pava”)

2 – 3. godine

–    razume razliku u značenju (veliko – malo, idi – stani)
–    odgovara na dva naloga data istovremeno („uzmi loptu i stavi je u kutiju”)
–    sluša i uživa dok mu pričate duže priče
–    zna da imenuje skoro sve stvari iz okruženja
–    ima rečenicu od 2-3 reči
–    svakodnevno bogati rečnik i proširuje rečenicu
–    govor deteta je razumljiv porodici

3 – 4. godine

–    odgovara na pitanja ko?, šta?, gde?, zašto?
–    opisuje šta se desilo u vrtiću, parku, prodavnici…
–    koristi rečenicu od 4 reči
–    u govoru ne ponavlja slogove ni reči
–    sa 3 godine treba korektno da izgovara glasove s, z i c, a sa 4 godine š, ž, č i l
–    govor deteta je razumljiv i široj socijalnoj sredini

4 – 5. godine

–    zainteresovan je za kraće priče i daje odgovore na jednostavna pitanja u vezi pročitane priče
–    razume reči koje se odnose na vreme (juče, danas, sutra) i razume odnose (prvi, poslednji, sledeći)
–    razume većinu onoga što čuje u kući ili vrtiću
–    rečenica postaje sadržajnija (npr. Najveća crvena jabuka je moja)
–    priča priče i drži se teme
–    bez problema komunicira sa drugom decom i odraslima
–    rimuje reči
–    sa 5 godina pravilno izgovara sve glasove srpskog jezika
–    govor je gramatički uredan (ne greši u rodu, broju, ni padežu, kao ni u vremenu radnje)

Odstupanja od navedene liste svakako postoje. Ali, ako primetite da Vaše dete ne ispunjava više normi navedenih za njegov uzrast obavezno potražite pomoć stručnjaka – logopeda. U suprotnom, veća je verovatnoća za kasnije veće i ozbiljnije probleme u govoru, jeziku i komunikaciji uopšte, probleme u ponašanju, učenju, čitanju, pisanju i socijalnim interakcijama.“

izvor: stetoskop.info

Iz više pročitanih tekstova, shvatila sam da do kraja treće godine dete treba ispravno da izgovara sve samoglasnike i sledeće suglasnike: p, b, m, n, j, t, d, k, g, v, h, l, f. Može da meša T i D ili K i G. Sa četiti i po godine treba da ispravno izgovara  S, Z i C, kao i LJ i NJ. R – ubedljivo najveći problem većini se toleriše do četiri i po godine. U petoj godini treba da izgovara ispravno  Š,Ž,Č,Ć,Đ i DŽ. Tako da Junior još uvek ima vremena, ali ga oprezno pratim i redovno ispravljam.

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *