By   18. maja 2016.

I ako je moja mama bila izuzetno spretna u pravljenju testa ukiselo, ja niti sam nasledila „talenat“ niti sam ispekla zanat. Na, žalost odnela je sa sobom tu čarobnu sposobnost mešenja. Uzalud sam pokušavala da umesim kiflice i štrudle, nije mi polazilo za rukom, sve dok mi jednog dana na kafu nije došla moja komšinica Sanja, inače sremica! Odala mi je male tajne velikih kuvarica i od tada i ja znam da mesim.

1Znala sam da je brašno presudno, ali nisam znala kako da osetim kada je testo „dobro“. Razumela sam da je gluten bitan i da daje potrebnu strukturu testu, ali i dalje mi nije bilo jasno kako da osetim kada je testo „dobro“? Šta uopšte znači da je testo „dobro“? Najčešće mi je testo bilo tvrdo! Kifle su mogle da se jedu samo dok su vruće, posle pola sata su bile tvrde i nikakve.

2Imama odličan recept za kifle, koji sam koristila doslovce, ali mi kifle nisu bile tako dobre kao kada ih zamesi moja sestra. Kao prvo za testo nema tačnog recepta jer nije svako brašno isto. Potrebno je brašno tipa 400. Negde sam našla da je za dizano testo potrebno oštro brašno, ali ja uvek koristim meko. Masnoća je neophodna da bi testo bilo „dobro“, ali samo malo – kašika-dve jestivog ulja. Kada pravim pizza-u stavim maslinovo ulje (evo recepta). Drugo: testo se mesi tako što se štipa i podiže u vis! A kao treće: „dobro“ testo ne sme da se lepi za posudu. Brašno se dodaje sve dok testo ne prestane da se lepi. Ja koristim plastičnu posudu. Bitno je i da testo bude u toploj prostoriji, koja treba da je malo vlažnija (mada takve idealne uslove je teško napraviti). Sećam se da je moja mama govorila „ne ulazi mi kod testa, prehladiće se!“. Nama, deci, je to bilo zabavno „idemo da prehladimo testo“. Testo posle svakog premesivanja treba pustiti da poraste – bar pola sata. Pre pečenja takođe treba da poraste. U svakom slučaju treba imati dosta vremena i strpljenja! 

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *