By   8. marta 2016.

U trudnoći sam se ugojila 20 kg. Znala sam da će trudnoća i porođaj uticati na moje telo, ali nisam znala da će moje telo biti potpuno drugačije. I ako je moje telo posle porođaja postalo potluno drugačije, ja ga sada više volim.

telo 1

Kada sam počela da studiram kosa mi je bukvalno propala. Delovala je beživotno, jadno, tanko. U trudnoći mi je kosa ponovo postala sjajna. I ako sam bila kratko ošišana vidno je bila lepša. Plašila sam se da posle porođaja ne postane opet onako jadna, ali, na moje iznenađenje, ostala je lepa i sjajna.

Pre porođaja sam nosila naočare. Mala dioprtija, ali cilindrična stakla. Kako posle porođaja nisam nosila naočare, da ne bih povredila bebu, kada je beba napunila dve godine znala sam da moram kod oftalmologa. Dioprtija mi je skoro vraćena na nulu. Još uvek nosim cilindrična stakla, ali to ću morati doživotno…

O grudima da ne pričam.

Stomak, ta bolna tačka svake žene, promeni se da je i samoj vlasnici neprepoznatljiv. Šalu na stranu, dugo posle porođaja sam osećala nešto, nazovimo to „blage bolove“ i mislila sam da nikada neće proći. Mislila sam da mi se nisu vratili baš svi organi na svoje mesto, pa se sada guraju i trljaju jedna o drugi. Verovatno me je bolelo zato što sam ležala samo dva dana (i to su ona dva dana koja sam provela u porodilištu). Nisam uopšte posle porođaja legla i odmorila se (što preporučujem svakoj mami). Dete sam dosta nosila, jer nisam od onih što se plaše da dete „naviknu na ruke“. I sad, sa skoro dve i po godine, po nekad ga uspavam ljuljajući ga na rukama. Ne znam tačno kada je bol prestao. Sada me ne boli. Višak kože se pravim da ne primećujem, sve ostalo je skoro kao pre. Strije sam izbegla čestim mazanjem kremem protiv strija u trudnoći.

Išijas, osećam jače nego ikada. Sada se iz desne noge „preselio“ u levu. Jedno vreme, dok je Junior spavao u krevetcu sam imala još neke „fiskajuće“ bolove, izazvane podizanjem deteta iz krevetca. Sad, bar toga, više nema.

Ubedljivo najluđa stvar su moja stopala. Zbog njih sam i napisala ovaj tekst. U trudnoći nisam nosila štikle. Niti volim štikle niti smatram da trudnica pored svih tegoba koje ima treba još i sama sebe da muči. Posle porođaja sam i dalje bile „na ravnom“ jer sam stalno negde žurila, prenosila kolica, nosila bebu… Kasnije smo vreme provodili uglavnom na igralištu, gde sam se povremeno i ja igrala – za tu scenu štikle nisu odgovarajuća obuća. Posle skoro tri godine ravnog, reših da se „uzdignem“. Teorije nije bilo. Kao da mi je noga porasla. Primećivala sam to i na ravnim cipelama, ali nije bilo ovako strašno. Cipele na štiklu nisam mogla ni da obujem, a kamoli da ih nosim. Sigurna sam bila da mi se noga „opustila“ jer već skoro tri godine nosim udobne, široke, ravne cipele ili patike. To sam mislila sve dok nisam pročitala jedan tekst u kome piše da se stopalo stvarno promeni u trudnoći. Pod teretom se luk stolapa spusti. Ja sam bila baš „opterećena“ u trudnoći tako da mi se luk sigurno spustio, samim tim i stopalo je poraslo. Eto razloga za kupovinu novih cipela!

Mislim čak da sam se smanjila za jedan santimetar, ali to ne mopgu da tvrdim, jer nemam preciznu spravu za merenje, a ovo škrabanje po vratima zna da prevari. Koža ruku je mnogo suvlja nego ranije. Uvek sam imala suvu kožu, ali sada je toliko suva da puca i krvari. Od porođaja me prati otvorena rana na oba placa. Ruke su mi stalno u vodi ( četo perem ruke, sudove, čak i veš). Kremu i kada namažem, vrlo brzo moram da sperem (jer se Junioru baš sada jede jabuka – koju moram da operem i očistim!). Nokte sam uspela da sačuvam uz pomoć laka „osam u jedan“ inače mislim da bih ostala bez njih. Posle porođaja sam dugo imala groznice u obe nozdrve. Jako me je boleo ceo nos. Nisam išla kod lekara i nisam ničim lečila, prošle su same negde posle pola godine od porođaja.

I posle svega, neka mi neko kaže da je lako biti mama!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *