By   26. septembra 2016.

Autor: Zoran Milivojević

Ako bi neko od vas tražio da više puta ponovite reč „belo”, a zatim da brzo odgovorite na pitanje „Šta pije krava?”, verovatnije je da biste pogrešno odgovorili „mleko” umesto ispravno „vodu”. To je dobar primer kako na naše opažanje, mišljenje i doživljavanje, ali i reagovanje, utiču oni sadržaji kojima se prethodno bavio naš um. Taj mehanizam je nazvan „prajming” (eng. priming) i značajno utiče na naše svakodnevno doživljavanje i ponašanje.

Srđan Pečeničić

Srđan Pečeničić

Prajming je važan jer ispod praga naše svesnosti bitno utiče na naše odluke. Zato nam poznavanje mehanizma prajminga i njegovo osvešćivanje može pomoći da bolje razumemo sebe i druge, ali i da se odupremo psihološkim manipulacijama kada neko namerno koristi prajming, servirajući nam neku informaciju kako bi nas naveo na neku određenu reakciju.

Objašnjenje ove pojave jeste da određeni stimulusi aktiviraju određene delove mozga koji ostaju u pobuđenom stanju zbog čega imaju prednost (odatle i reč prajming) u obradi novih stimulusa. Zato su ljudi skloniji da nakon gledanja strašnog filma, neuobičajene šumove tumače kao znak opasnosti. Isto tako, žena koja je otkrila da je trudna zbog te činjenice odjednom na ulici primećuje veliki broj trudnica na koje ranije nije obraćala pažnju.

Oni koji su najviše zainteresovani da koriste prajming kako bi uticali na ponašanje grupe ljudi su stručnjaci koji žele da povećaju prodaju nečega ili da utiču na volju birača. Evo primera jedne eksperimentalno dokazane manipulacije kupaca: u prodavnici vina su jedne nedelje puštali prepoznatljivo francusku muziku, a druge nemačku. Rezultat je bio da su prve nedelje više kupovana francuska, a druge nemačka vina. Prajming može da bude i nespecifičan: sve što pomaže da se kupci bolje osećaju u nekoj prodavnici, povećava kupovinu.

Kako mnogi ljudi saznaju o događajima u svetu iz različitih sredstava informisanja u kojima dominiraju negativne vesti, to bitno utiče na kasniji negativni lični doživljaj socijalnog okruženja. Verovatno u medijskom izveštavanju i prajmingu možemo da tražimo objašnjenje nedavne serije napada hladnim oružjem na putnike u vozovima u Nemačkoj, Austriji i Švajcarskoj. „Zaražavanje putem medija” je najbolje proučeno u izveštavanju o samoubistvima. Nakon što su mediji pristali da o samoubistvima ili ne izveštavaju, ili da to čine šturo, nikako senzacionalistički, u mnogim državama smanjen je broj samoubistava. Možemo da se zapitamo da li medijsko izveštavanje i prajming imaju nekog uticaja na epidemiju porodičnog nasilja i ubistva žena.

Dokazano je da je osoba koja je doživela neku ljubaznost od nepoznate osobe jedno vreme sklonija da i sama postane ljubaznija. Zato budimo ljubazni da bi i drugi to postali.

 

izvor: politika.rs

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *