By   8. aprila 2016.

Pre bacanja stvari dobro razmislim da li mogu za nešto drugo da posluže. Farmerice uglavnom iznosim dok se ne pocepaju, a u tom stadijumu nisu za poklanjanje, pa jedino što mogu je da ih prepravim ili bacim. Povremeno ih krpim, ali u predelu pregiba ( a to je deo ispod džepova, na stražnjici i butinama) se uglavnom izližu do mere kada ne mogu da se krpe. Ostaju samo podkolenice. Pa, ni potkolenice nisu za bacanje – reciklaža nije gnjavaža!

Kako sam celo leto jurcaka za Juniorom, koji je brži od vetra, trebala mi je torba za sitnice koje se nose prilikom takvih akcija. Žao mi je bilo da torbe koje sam nekada, dok nisam bila mama, nosila na posao ili u grad, upropaštavam po igralištima, travnjacima, ulicama…

Potkolenice starih farmerica!!!

Kupila sam pola metra interesantne pamučne tkanine. Od neke stare torbe sam sačuvala ručke. Makaze, mašina za šivenje i malo mašte!

torba 1

Metalne zvezdice sam kupila davno ( da se nađu) i baš sad su mi se dobro našle. Trebalo mi je i malo flizelina, da torba bude kruća.

torba 2

Prezadovoljna sam torbom. Produžila sam vek svojim omiljenim farmericama. Nije mi žao ni kada torbu Junior vuče po ulici glumeći traktor koji ore. Kad se pocepa, bacićemo je i sašiti novu!

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *