By   5. marta 2016.

Moram priznati da sam imala određenu dozu straha od odvikavanja od dude. Nisam želela da moje dete uopšte koristi ovu „spravu“, ali silom prilika sam morala da je primenim. Trudila sam se da je što manje duda, ali je bilo situacija da nisamo mogli bez nje. Duda, to čudo sveta, toliko pomaže da bih je i sama dudala, kad bih znala da će mi pomoći kada sam pod stresom. Kod nas je odvikavanje bilo vrlo bolno.

duda 1

Junior je voleo dudu i dudao je uvek kada bi uspeo da je ćapi. Krila sam je i davala mu je samo kad je trebao da spava ili kad je bio nervozan. Dok su mu zubići rasli bio je jako razdažljiv. Kao da su mu svi zubi od jednom nicali, ceo taj „napeti“ period je brzo prošao, ali traumatično za sve nas, uključujući i stvari po kući. Junior je bio pravi dabar. Sve što je mogao da zagrize, grizao je. Pljuvačka mu je, bukvalno, lila u slapovima, tako da sam svakih pola sata menjala majčicu i portiklu. Duda je u ovim trenutcima bila i više nego poželja. Glodalica mu nije bila interesantna.

Sa 18 meseci je krenuo u vrtić. U to vreme je dudao dudu samo noću. Ova velika, traumatična promena (stila života) tj. polazak u vrtić je sa sobom povukla i dnevno dudanje dude. Mislila sam da je bolje da duda dudu nego da pati. Ni sama nisam znala šta i kako da se postavim, pa je duda svakog dana sve duže bila u ustima. Plašila sam se da će tako iskriviti zubiće. Čula sam da se tako, uz dudu, lakše i brže kvare zubi. Sve me je to poražavalo. Rešenja nisam imala. Još uvek je to malo i nerazumno dete. Ne mogu da kažem: „znaš, dušo, dala sam tvoju dudu jednoj maloj bebi; njoj je potrebnija nego tebi“ ili “ kuca ti je pojela dudu“ ili nešto treće. Kada mu treba duda plakao je, negodovao, mučio se, a kada se on muči mučim se i ja.

Jednog dana pred spavanje tražio je da piški i skinula sam mu donji deo pižame i stavila ga na nošu. Kada je obavio posao podigla sam ga sa noše i htela da mu odmah stavim i pelenu, pa da ga uspavam. Stajao je pored mene. Samo sam glavu okrenula i pružila ruku da uzmem pelenu, čula sam vrisku! U toj sekundi, Junior je sa spuštenim donjim delom pižame otrčao par koraka i pao. Krv je šikljala iz usta i nosa. Uzela sam ga sigurna da je izbio sve zube. Umila sam ga i pokušala da vidim zubiće, ali mi nije dozvoljavao. Kada je pao udario je bradom o pod i zagrizao dudu. Mislim da je duda spasila zubiće, jer da nije imao dudu u ustima sigurno bi polomio zube. Dudu je pregrizao. Teškom mukom sam ga smirila i zaustavila krvarenje. Zaspao je bez dude jer ga je bolela razbijena usna, pa nije ni mogao da duda. I ako sam se dvoumila, drugu dudu nisam kupovala. Kada ga je prošao bol tražio je dudu, ali sam mu svaki pit dala tu pregriženu. Tako se Junior odvikao od dude. Da sam mogla da biram ne bih izabrala ovaj način, ali …. Nikad više ga sa spuštenim donjim delom nisam pustila da stoji i od tada više ne duda dudu!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *