By   29. februara 2016.

Pismo čitateljke – Mama Jaca

Nošu smo kupili kada je naša curica imala šest meseci. Mislila sam da će hteti da sedi na njoj, pa kada počnemo sa odvikavanjem da joj noša ne bude strana. U početku smo stavljali lutke na nošu i aplaudirali kada bi svaka od njih obavila nuždu. Stiglo je i lepo vreme i želela sam da ćerku, koja je tada imala godinu i po dana, odviknem od pelena. Već smo se dobro sporazumevale, ali nošu nije htela ni da vidi.

Prvo sam pokušala da je ubeđujem. Onda sam pokušala da je na silu stavim na nošu. Na kraju sam odustala. Mislila sam da je bolje da je ne teram na silu, da joj ne bih stvorila averziju prema noši. Potpuno sam odustala i rešila da čekam da sama traži nošu.

nosa2To leto smo se skoro svaki dan družili sa jednom mamom i njenim sinom koji je već imao dve godine. On se to leto odvikao od pelena i mama ga je vodila iza jednog velikog drveta da piški. Mojoj curici se svidela ta ideja pa je sama tražila da i ona ide iza drveta u poljski wc. Na moje iznenađenje svaki put kada bi dečak iz komšiluka išao u poljski wc i moja curica bi tražila da piški. Jednog dana smo bili kod prijatelja koji imaju dva sina i oni već odavno koriste nošu. Kada je videla da oni sede na noši i moja curica je tražila da piški na nošu.

 

Krajem leta, dok je još bilo lepo vreme smo skinuli pelene. Dešavalo se da se povremeno upiški u gaćice, ali uglavnom je tražila nošu ili da ide iza drveta. Deca vole drušvo i rade šta vide da druga deca rade.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *