By   22. februara 2016.

oprema2Kolica, krevetac, ogradica, dubak, kengur, već mi se od nabrajanja vrti u glavi. Toliko je opreme potrebno za jenu malu bebu, da je sreća da tako brzo naraste. Da li je beba zahtevna ili mi, roditelji preterujemo, stvarno ne znam. Sada, kada više ništa od nabrojanih stvari ne koristimo razmišljam šta smo najviše koristili.

Kolica, definitivno. Mama voli da je napolju, a i beba je zavolela šetnje. Jeste da živimo u velikom gradu i ne može se reći da je vazduh čist, ali je bolji od ustajalog vazduha u stanu.

Krevetac smo koristili jedno vreme, a onda je Junior shvatio da je lepše u društvu, pa je krenuo sa noćnim uzbunama i dobio šta je hteo. Kada bolje razmislim, više je spavao u krevetcu danju, nego noću. Sada nam je krevetac sanduk za posteljinu, stvari koje se ne nose i igračke, koje krijem od Juniora.

Ogradica. Hm, koristili smo je. Odlična je za period kada dete ima snage i zna da hoda, ali nema iskustva, pa se lako povredi. Oko prve godine Junior je bio toliko radoznao da sam ludela. Ostavljala bih ga u ogradici da bih mogla recimo da otvorim rernu i izvadim iz nje vreo ručak. Isto tako mi je dobro došla ogradica kada sam htela da odem do WC-a. Ali većinu vremena smo provodili na podu, odatle one silne fleke po tepihu. Četiri puta sam prala tepih za pola godine!

oprema

Kengur. Bačene pare. Mislila sam da kada dete stavim u kengur ( to je ona nosiljka, kao ranac, ali dete je napred) da će ga neko drugi nositi. Prevarila sam se. Bilo mi je lakše da ga nosim u rukama nego da nosim i njega i nosiljku. Mislim da sam je „okačila“ dva puta i onda sam je ostavila iza ormara. Ipak, viđam dosta zadovoljnih roditelja, kako nose svoje mališane u tim i sličnim nosiljkama.

Dubak, nismo koristili. Čula sam da nije dobar za razvoj kičme. U suštini više su me zabrinjavali pragovi i to da li će se povrediti kada dubkom naiđe na prag. Junior je odlično puzao, tako da je mogao da pređe ceo stan vrlo brzo i lako.

Hranilica. Odlična stvar. Dugo smo je koristili, sve dok nije počeo da sedi sa nama za trpezarijskim stolom. Laka za održavanje (jer je od plastike). Sa više mogućnosti – za malo i veliko dete. Imala je i igračke na „poslužavniku“, ali smo ih retko koristili. U stolici je povremeno sedeo i dok sam kuvala. I dok sam, recimo, farbala jaja za Uskrs.

Ormar sa ugrađenom kadicom za kupanje, nismo koristili. Stan je mali, stvari je i bez tog ormarića mnogo, tako da smo se kupali na trpezarijskom stolu u plastičnoj kadici. Čula sam da beba brzo preraste kadicu, koja je ugrađena u ovaj ormarić, ali da je mami mnogo lakše da kupa i oblači bebu na ovom ormariću. Ja sam Juniora, uglavnom, oblačila na krevetu i ne bih to nikome preporučila – stradaju leđa.

Baby Gym smo kupili na vreme, ali se Junior igrao sa igračkama koje vise tek kada je uspo da sedi. U početku ga ništa drugo nije zanimalo sem njegovih ručica i nožica.

oprema4

Stan u kome živimo je mali, pa sam se trudila da ga ne zatrpam. Čim je Junior postao nemiran igrali smo se na podu. I sada volimo da se valjamo i sedimo na podu. Na pod sam stavila Gumene puzzle, koje sam brisala alkoholom, tako da je sve bilo uredno, dok beban nije shvatio da se figure vade. Onda sam i to morala da uklonim, jer je sve stavljao u usta. Ljuljaške i ostalu opremu nismo imali, nije nam ni trebala.

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *