By   6. aprila 2016.

Dok sam bebi davala kašice od žitarica i sama sam ih po malo jela i zavolela. Beba je porasla i neće više da jede kaše, ali zato je mama ostala na „nivou kašica“. Malo sam tražila po internetu pa ću podeliti sa vama (najkraće moguće) o svakoj od mojih omiljenih žitarica.

zitarice sve

Što se tiče ovsa, prvo što se o njegovim blagodetima znalo je da je dobar za regulaciju rada creva, pa je zato ovsena kaša odlična za doručak. Vremenom ispitivanja su dokazala da ovo nije jedina blagodet i da ovas sadrži vrlo važne sastojke kao što su beta glukan, odredjena vrsta topivih vlakana ili sluzi – te spada u namirnice korisne za snižavanje nivoa holesterola u krvi, regulaciju šećera u krvi, za zdravlje krvnih sudova i srca. Ovas obiluje mineralima (magnezijum, kalijum, mangan, jod, fosfor, hlor, bakar, cink, niacin, biotin) i sadrži vitamine B grupe i vitaminom E. Sadrži folnu kiselinu, koja je naročito važna u ishrani trudnica tj. razvoju ploda. Čak sam pronašla da sprečava nastanak kancera debelog creva i smanjuje rizik od kancera dojke. Jača mišićnu i koštanu masu, podiže nivo izdržljivosti organizma, pa čak pozitivno deluje na moždane funkcije i obezbeđuje mirniji san, ako se jede uveče.

Kašu ne treba kuvati duže od 5 minuta, da bi se zadržale vredne materije. Najkorisnija je kada se jede za doručak. Kašu uglavnom pravim od mlevenih pahuljica ovsa. Sameljem pahuljice u mlinu za kafu i skuvam ih u mleku. Dodam malo mlevenih oraha i malo suva grožđa. Sve zasladim medom i uživam. Druga varijanta je da skuvam jabuku pa u toj vodi, od jabuke, skuvam samlevene žitarice. Kaši dodam skuvanu jabuku, bananu, suvo grožđe, med (ako je potrebno, često je kaša slatka i bez meda). Dodajem sve što mi se u tom momentu učini „interesantnim“.

Raž je još jedna žitarica, koju volim i rado jedem. Bogata je manganom, selenom, kalijumom, fosforom, magnezijumom, gvožđem i cinkom. Sadrži i vitamine B kompleksa, kao i vitamin E. Raž ima relativno malo glutena i najsličnija (po svojoj morfološkoj građi i sastavu) je pšenici. Ima niži GI i sadrži manji procenat skroba od pšenice. Bogata je biljnim vlaknima čija korisna svojstva se ogledaju u regulaciji probave, stabilizaciji šećera i pozitivnom uticaju na smanjenje holesterola. Raž sadrži biljne lignane, koji se u crevima pomoću crevnih bakterija konvertuju u lignane sisara, a za njih ( posebno za jedan poznat kao enterolaktin)  smatra se da štite od raka dojke i nekih drugih oblika raka kojima je uzrok prevashodno hormonski, kao i od srčanih oboljenja.

Ječam je po biološkim vrednostima zdraviji od pšenice, jer ima izuzetna lekovita svojstva, ali se smatra hranom siromašnih (verovatno ga zato retko jedemo). Poznat je po proizvodnji piva. Ječam sadrži više ugljenih hidrata nego pšenica. Sadrži kalijum, fosfor, magnezijum, kalcijum, natrijum, sumpor, gvožđe, bakar, cink, jod, a bogat je i vitaminima, posebno vitamin B 12 i vitamin E, kojih ima više nego u ostalim žitaricama, kao i vitamin A i D. Odličan je protiv starenja i za jačanje organizma, kao i za bolesti krvnih sudova, reume, grčeva u nogama, bolesti želuca i grla i dr.

zitarice

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *