By   28. februara 2016.

Koje ću stvari nositi u „torbi za šetnju“ zavisile su od više faktora. Jedan, najbitniji faktor je uzrast deteta! Drugi, godišnje doba! Treći – moj karakter tj. koliko sam komplikovana osoba! Znam da postoje mame, koje opušteno šetaju sa decom i nose samo flašicu sa vodom ili čak ni to, nego ako je dete žedno kupe vodu u trafici ili marketu. Sa druge strane su mame kao ja, koje kada kreću u šetnju natovare punu veliku torbu i većinu stvari ne upotrebe.

torba3

Porodila sam se krajem septembra i zahvaljujem se Bogu što je ta zima bila lepa. Nije bilo mnogo hladnih dana ni mnogo padavina. Mogli smo da šetamo i uživmo. Tada, kada je beba bila baš mala, najviše pažnje sam posvećivala toploti. I ako je zima bila blaga i lepa, gledala sam da dobro utoplim Juniora. Najbitnije mi je bilo da ponesem rezervno ćebe, navlaku za kišu i sneg, koja može da sačuva i od vetra, ako nas vetar iznenadi u sred šetnje. Podloga za presvalčenje bebe sam uvek nosila i ako je nikada nisam iskoristila. Šetnje su bile kratke – od podoja do podoja. Nisam bila raspoložna da u sred zime sedim i na klupi dojim. Često sam proveravala da li mu je udobno i da li mu je toplo. Brinula sam se da mu ne bude pretoplo. Uglavnom sam mu oblačila skafander. Dete u skafanderu ne treba više utopljavati, sem u slučajevima minusa, ali na minusu nismo šetali. Kada nije bio u skafanderu umotavala sam ga u jorgančić, koji ima patent zatvarače, te, kada se zatvori liči na vreću za spavanje – ne znam tačan naživ za ovaj jorgan. Uglavnom je mirno spavao, to mi je bio pokazatelj da mu je udobno i toplo.

Kada je stiglo proleće Junior je bio „ozbilja“ beba i već je počeo da jede čvrstu hranu. Shvatila sam da više uživa u hrani napolju pa sam tako organizovala naše šetnje. U torbi sam pored obavezne vode, ubrusa, rezervne pelene, gela za dezinfekciju ruku, vlažnih maramica, nosila hranu ( u staklenoj flašici) i dve kašičice ( za slučaj da jednu ispustimo ili na bilo koji način isprljamo, da imamo drugu). Dešavalo mi se da krenemo u šetnju sa prijateljima, pa tu drugu kašičicu pozajmimo drugaru ili drugarici. To je tek bilo uživanje – klopa u društvu. Banana je bila omiljeno voće mog bebana, pa smo je često nosili u šetnju. Interesantno da nam je rezervna, prazna kesa uvek bila potrebna. Nismo ni svesni koliko smeća „proizvodimo“. I danas uvek u torbi nosim praznu kesu za iznenadno smeće – možda da ima više korpi i kontejnera za smeće, ovo ne bih morala da „teglim“, ali…

Često sam nosila i presvlaku za bebu. Ne zato što će se upiškiti, nego zato što će se možda pokvasiti. Kasnije, kada smo se odvikavali od pelena, nisam mogla da zamislim šetnju bez celog kompleta presvlake, ako sam planirala dužu šetnju nosila sam dva kompleta. Jedina sreća je bila što je bilo leto pa su stvarčice male i nisu teške, ali uz vodu, bananu, ubruse, gel za dezinf. ruku, vlažne maramice, keks, nije bilo lako nositi. Nikada nisam izmerila torbu, ali sam sigurno nosila više od 2 kg.

Kada je napunio dve godine, potpuno se odvikao od pelena, prestao da jede kašice – postao pravi mali čovek, prestala sam da nosim dosta stvari u torbi, ali je počeo da mi sam pakuje igračke. Par puta sam u sred grada, kada sam išla da završim neke obaveze, bez deteta, u torbi pronašla igračku. U sred Poreske uprave sam umesto hemijske olovke izvukla žirafu ( napilpala sam u torbi nešto tanko i dugačko, nisam imala pojma da je igračka). U pošti sam izvukla čarapicu umesto krpice za brisanje naočara i tako…. svašta se dešavalo. Video je da ja pakujem u torbu, pa misli treba i on! Onda sam mu sašila mali ranac pa je svako pakovao stvari u svoju torbu.

Jednog dana Junior se spremo u šetnju sa ujakom. Sada već veliki dečak, voziće motor. Ja sam počela bratu da tovarim kesu: voda, ubrusi, gel, maramice, vlažne maramice, keks … na to će moj brat, obraćajući se Junioru: „ala si ti komplikovan!“. Te reči su me na trenutak zamrzle. Kroz glavu mi je proletela misao: „nije on komplikovan, ja sam“! Tutnula sam bratu u ruke flašicu sa vodom i papirne maramice: „to vam je dosta“. Od tada više nisam komplikovana, a moja torba više nije teška.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *