By   14. marta 2016.

Dok je beba mala flašice, dude, kašičice i ostale stvarčice se kupuju u apoteci i poprilično se vodi računa o tome „BPA Free“ i da li se može ili se ne može iskuvati/sterilisati …. pojesti, udahnuti, progutati i slično. Kada beba malo poraste mame se opuste. Nije više sve tako „pod kontrolom“ i „iz apoteke“, ali ima par stvarčica na koje treba obratiti pažnju. Plastična ambalaža, koja je poslednjih godina „spasila“ mnoge domaćice, je sa jedne strane neophodna i nezamenljiva, ali neobaveštenost može da dovede do štete ( da ne kažem do oboljenja).

Ne želim da zvučim kao moja pokojna baba, ali ranije je sve bilo jednostavnije. Flašice su bile staklene i uopšte nije bilo razmišljanja da li „ispuštaju“ nešto ili „ne ispištaju“ ništa. Čini mi se da smo,danas, preplašeni i „bombardovani“ negativnošću i zastrašivanjem sa svih strana, pa prva ja u sve verujem i u ništa ne verujem. Do juče mi je dete u vrtić nosilo običnu flašicu od vode ( onu u kojoj je kupljena voda). Pije i vodu iz česme, pa kad popije kupovnu, ja mu operem i uspem česmovaču. Par puta nosi jednu bočicu, a onda mu kupim novu. I onda, igrom slučaja, saznam da su takve bočice ( sa oznakom 1) u koje se pakuje voda, za jednokratnu upotrbu i ne bi trebale da se koriste više puta! O Bože!

Na BioŠpajz.rs sam našla sledeći tekst. Sličnih tekstova ima na drugim sajtovima, ali ovaj je bio dovoljan da odmah detetu kupim novu bočicu sa oznakom 5.

citiram:

„… Na dnu svake plastične ambalaže potražite trougao sa brojem u sredini. On govori od koje je plastike ambalaža izrađena. Nisu sve vrste plastike jednako preporučljive za ljudsku upotrebu i jednako štetne.

plastika

1 – PET ( često i PETE ) – polietilen teraftalat. Boce izrađene od ove plastike namenjene su jednokratnoj upotrebi. Po nekim istraživanjima, postoji mogućnost da ispuštaju teški metal antimon i hemijsku tvar EPA, koja ometa delovanje hormona.

2 – HDP ( nekad i HDPE ) – polietilen visoke gustine. Radi se o „dobroj“ plastici, za koju postoji najmanja vjerovatnost ispuštanja hemikalija u vodu.

3 – PVC ( nekad i 3V ) – polivinil hlorid. Ova plastika ispušta dve otrovne hemikalije, a obe ometaju delovanje hormona u ljudskom telu. Uprkos tome, to je još uvek najčešće upotrebljavana plastika za boce.

4 – LDPE – polietilen male gustine. Plastika, koja ne ispušta hemikalije u vodu. Uprkos tome, ne koristi se za izradu plastičnih boca, nego uglavnom za izradu plastičnih vrećica za namirnice.

5 – PP –polipropilen. Još jedna od „dobrih“ plastika, obično je bele boje ili je poluprozirna. Koristi se za boce u koje se pakuju sirupi, ili čašice za jogurt.

6 – PS – polistiren. Plastika koja se najčešće koristi za jednokratne čašice za kafu, ili u ambalaži brze prehrane. Ova plastika ispušta stiren, jedinjenje koje je po nekim istraživanjima pokazalo da utiče na pojavu raka i drugih oboljenja.

7 – PC ( ili bez oznake ) – To je najlošija plastika za prehrambene proizvode, jer izlučuje hemikaliju BPA. Na žalost, koristi se u bočicama za bebe, sportskim bocama i posudama za spremanje hrane.“

Iz svega navedenog najbolje je vodu sipati u staklenu flašu, ali kako da dete u vrtić nosi staklenu flašu? Opet ću zvučati kao moja pokojna baba: „mi kad smo bili mali nismo nosili vodu u vrtić i školu!“.

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *