By   22. aprila 2016.

Junior je „imao običaj“ da kada nije po njegovom povrati. Kažem IMAO ( u prošlom vremenu) jer se (malo) odvikao od te ružne navike. Plašilo me je to ničim izazvano povraćanje pa sam se konsultovala sa više lekara. Čak smo išli i kod gastroenerologa i ustanovljeno je da je sve OK, ali da na taj način dobije šta želi.

a1

Ne znam tačno kada je prvi put na tu foru dobio traženo, ali me je izluđivao povraćanjima još dok je bio bebica. Sećam se da sam presrećna što su mu izbili prvi zubići želela da ih uslikam – toliko se branio da se na kraju ispovraćao. Povraćanju je uglavnom prethodio plač – negodovanje. Znala sam da kada nešto želi/ne želi i kada počne da plače ( to je onaj plač bez suza, ja to zovem deranje), ako mu ne ispunim želju posle 5 minuta će se ispovraćati. Verovatno je to moja greška, ali nisam znala kako da se borim protiv povraćanja. Verovatno je doza straha, koju sam imala , učinila to povraćanje odličnom ucenom, kojom je dobijao sve što je hteo. Ako mu se ne ide u šetnju, a ja moram do prodavnice, on bi se na pola puta ispovraćao i onda bih morala da se vratim. Ako nije htao da se vozi u kolicima (najviše je voleo da ga nosim) posle malo negodovanja bi se ispovraćao i „rešio svoj problem“. Tako me je izdresirao da je bilo dovoljno da kmekne i da uradim sve kako hoće. Samo mi je bilo bitno da ne povraća. Kada povrati uplašim se ( ipak, bez obzira što znam da je povraćanje bezobrazluk uvek postoji zrno sumnje da nije samo bezobrazluk), uz to posle povraćanja moramo hitno kući na presvlačenje, kupanje i moram da operem ispovraćanu garderobu, a možda i kolica. Toliko posla samo da bih mu ugodila.

Kada sam ga prvi dan odvela u vrtić rekla sam vaspitačici za taj „problem“ i ona je samo prokomentarisala: „nervozan želudac“. Nisam puno zapitkivala, ali sam shvatila da nije jedini koji to radi. Jedna doktorica mi je ispričala priču gde dete koje već ide u školu povraća kada nešto neće da mu kupe ( a pri tome otac mu je čuveni lekar, koliko se sećam načelnik bolnice).

Kako je prestao? Ne znam. Pomogla mi je vaspitačica. Kada bi krenuo svoju „predstavu“ – plakanje pa kašalj ( kojim nadraži želudac) vaspitačica bi ga prekinula vrlo strogim glasom: „NE!!! To nije lepo“ Nemoj da povratiš!“. Hvala joj do neba i natrag, sama to ne bih uspela.

Povraćanje nije naivno, jer može da ukaže na početak opasne bolesti (zapaljenje slepog creva, zavezljaj creva, zapaljenje mozga itd.). Uvek je potrebno konsultovati lekara. Posle povraćanja treba sačekati sa hranom i pićem, jer je želudac iziritiran. Povraćanje može da dovede do dehidratacije pa je potrebno detetu davati tečnosti, ali poažljivo i u malim količinama.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *