By   27. juna 2016.

Imala sam oko 16 – 17 godina kada sam prvi put bila u Meku i jela sladoled. Nikad nisam volela brzu hranu tako da sam prvi put u Meku jela čizburger sa oko 30-tak godina, a neke od njihovih specijaliteta još uvek nisam probala. Moram priznati moj favorit je pita od jabuka (samo još da je malo veća i hladnija, bila bi vrh vrhova). Da moje dete ne bi bilo „neupućeno“ (kao ja) rešila sam da ga odvedem u McDonald’s pre nego napuni 15 godina.

Naravno da smo uzeli dečiji paket sa igračkom (Happy meal). Čizburger mali kao dečija pesnica. Pomfrit „na jedan“ zub, malo kečapa, sokić i igračka. U startu sam pomislila da je igračka vrlo ružna i glupa, ali ajd’, kad smo već tu. Međutim, Junior i nije bio oduševljen hranom ( u poslednje vreme ne jede baš puno), ali mu se igračka, kojoj smo dali ime Dragan, jako dopala. Ostatak čizburgera sam pojela ja (da se ne baci) i moram priznati da mi je bio vrlo ukusan – baš po meri. Pomfrit svakako volim tako da je „za desetku“, kečap nisam probala jer ga je Junior smazao. Sokić je uobičajen, tetrapak sa cevčicom, samo smo birali ukus. Kad razmislim bolje sasvim nam je bilo dovoljno hrane, mi ne jedemo puno!

igracka1

I ako nisam ljubitelj brze hrane, mislim da dete sa ovakvom hranom i ovakvim restoranom treba da se upozna. Ne želim da sa trinaest godina ne zna kako se „ponaša“ u ovakvom „samousluga“ restoranu i da ne zna šta se tamo može pojesti. Nećemo ići u skorije vreme ( sem da iskoristim ovaj popust na kafu što su mi poklonili). Vrebaćemo neku „dobru“ igračku.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *