By   28. januara 2016.

Velika fama se diže oko toga šta poneti, a šta ne u porodilište. Kako se spakovati, kad se spakovati, kolika torba neće biti prevelika – totalni haos i ludilo.

Ovde je dobro sesti, smiriti se i dobro se organizovati. Porazgovarajte sa nekim ko se porodio neposredno pre vas. Meni je jedna drugarica, koja se porodila mesec dana pre mene puno pomogla. Naterala sam je da mi do detalja opiše kako, šta, gde, kad? Kad sam otišla na porođaj tačno sam znala šta me očekuje, mada, trema je učinila svoje pa sam zaboravila fasciklu sa papirima.

Neki od saveta su mi bili baš od pomoći.

mama

Ubrusi umesto wc papira – trebalo mi je dosta ubrusa.

Više manjih peškira umesto tri velika – jedan peškir – jedno brisanje ( sve bude krvavo).

Keks i voda – ja sam se porodila ujutro, pa sam propustila doručak i ručak, bukvalno 24 sata ne bih jela da nisam ponela keks)

Veštačke bradavice – ja ih nisam nosila, ali sam trebala, bez obzira što su lekari protiv njih, nekada se nešto MORA

Podmetači za krevet – više komada

Mrežaste gaćice (neko ih zove čipkane) ti neće trebati

Dosta uložaka – onih vatenih u mrežici

Odmaraj se što više, jer kad dođeš kući, nema spavanja, nema odmora (eventualno, ako vam neko ne pomogne)

Kako sam spakovala torbu? maa1

Ne znam da li je u svakom porodilišti isto, pa ću na najkraći mogući načim opisati kako sam spakovala torbu tj. kofer.

Na dno sam stavila stvari koje ću kasnije, kada budem u sobi, koristiti – peškire, ubruse, vodu, spavaćicu, uložke. Na dnu su i stvari za bebu ( u posebnoj kesi). U suštini za bebu sam ponela samo nekoliko benkica, pelene za jednokatnu upotrebu i tetra pelena, vlažne maramice, kremu/Pavlovićevu, čarapice i rukavice. Iznad ovoga je bila kesa sa: pelenom za jednokratnu upotrbu, uloškom i (isključenim) telefonom. A na samom vrhu je bila kesa sa spavaćicom, papučama (gumenim NEklizajućim), ubrusima, sapunom i peškirom. Stavila sam i par rezervnih kesa – trebale su mi kasnije. U džepu kofera je bila fascikla sa dokumentima. Na koferu je velikim slovima pisalo moje ime – na dva mesta, ako se jedna nalepnica odlepi da ostane druga.

Kada sam „primljena“ u porodilište, prvo sam se presvukla i uzela onu spavaćicu i peškir, ubruse i papuče, a u tu kesu stavila odeću, koju sam skinula sa sebe. Dobro je bilo što kofer ima točkove pa sam ga vukla. Došli smo do pripreme – klistiranje i brijanje. Jedan detalj, koji mi je drugarica rekla neposredno pre porođaja je da – na ws šoljama nema daske, pa je potrebno staviti ubrus, mada je higijena „na nivou“ i stvarno ne mogu ni jednu lošu reč da kažem, bolje sam se osećala što sam ipak na hladnu wc šolju stavila sloj ubrusa. Onda dolazi tuširanje. Vlažan peškir, sapun i ubruse sam stavila u rezervnu kesu. Sad sam bila u spavaćici i gumenim papučama (pošto sam duže čekala malo mi je bilo hladno za noge, ali me u čarapama ne bi primili u salu). Na vrhu u koferu je bila spremna kesa broj dva – sa uloškom, pelenom i telefonom.

Porođaj!!!

Još dok sam ležala na stolu doneli su mi telefon, pa sam mogla da javim svima radosnu vest.

Posle toga su nas odvezli do sobe gde sam koristila ostale stvari iz kofera.

Dobra organizacija mi je baš pomogla. Bade mantil, knjige i časopisi su potpuno nepotrebni, kao i pumpica za izmuzavanje, štapići za uši, makazice, pinceta, pribor za šivenje i sve ono što vam pada na pamet. Vrlo kratko se ostaje u porodilištu, nosite samo neophodno.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *