By   6. decembra 2017.

Ko se mraka boji još? Sećate li se Fredija Krugera? Mislim da se tako zvao lik iz horora koji je plašio nas… koji smo rođeni sedamdesetih prošlog veka. Jezivo, i danas mi se diže kosa na glavi od pomisli na „ulica brestova“, maglu i sl.

Ja sam se plašila mraka. Strah od mraka i ako nije osnovan je vrlo prisutan. Neobjašnjiv, ali jeziv. Zašto se neki ljudi i skoro sva deca plaše mraka, nije mi jasno, ali eto… i sama se plašim.

Junior se nije plašio baš ničega. Možda vruće rerne i da neće dobiti poklon od Deda Mraza, ali ničega drugog –  Baba Roge, Zmajeva… Jednog dana sam primetila da se plaši spavaće sobe. Mislila sam da sam pogrešno protumačila njegovo ponašanje, ali se to ponavljalo iz dana u dan. Čim padne mrak on ne sme sam da pređe iz dnevne u kupatilo. Treba da prođe mračno predsoblje i da prođe pored još mračnije spavaće sobe. Posle par dana sam shvatila da imam novi problem za rešavanje.

Naravno, pokušala sam na silu. Uzmem ga i uvedem ga u mračnu sobu. To nije bilo rešenje. Strah od mraka je baš jak i na silu samo pravim još veći problem. Jednog dana mi je sam predložio da se igramo žmurke. Kada je došao red na mene da se sakrijem otišla sam u mračnu kuhinju. Nisam htela odmah u sobu, jer se sobe više plašio. Nije me našao, Dozivao me je , a ja sam ćutala u mraku u kuhinji. Posle nekoliko pokušaja, kada je znao da sam u kuhinji, ušao je. Onda je bio red da se uvežba ulaženje u mračnu sobu. Posle par pokušaja i sam je išao da se sakrije u mračnu sobu.

Ne mogu reći da sad nema apsolutno nikakvih problema sa mrakom, ali je mnogo, mnogo bolje. Strah je mnogo manji. Još par puta da igramo žmurke i sigurna sam da ćemo reći :“zbogom strahu od mraka“.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *