By   28. januara 2016.

Sve mi, koje smo mame, prošle smo kroz pripreme za porođaj. Po nekad devet meseci nije dovoljno za se pripremimo za bol koji nas očekuje. Neke od nas su u situaciji da traže Carski rez, Epiduralnu anestrziju, veze i vezice, poznata lica, ali kroz porođaj prolazimo same u stvari zajedno sa našom bebom. Babica, doktor, sestre su tu samo da pomognu. Svi zajedno moramo da sarađujemo.

Pred porođaj sam razgovarala sa mnogo mama o bolu i strahu. Dobijala sam razne odgovore od toga da boli toliko jako da misliš da ćeš da umreš, do toga da ne boli uopšte. Znala sam da je prag bola različit, ali nisam znala kako ću ja reagovati i koliko će mene boleti.

Epiduralnu anesteziju sam želela, ali nisam želela da se pripremim na „neće boleti“, a da baš u tom momentu anesteziolog ne bude slobodan, pa da me to iznenađenje zaboli više od samog porođaja. (Da li će epiduralna anestezija biti besplatna za sve porodilje, kako je najavljeno, neću da zalazim, to bi zaista bilo lepo, da ne kažem neophodno).

m1Sad, posle dosta vremena razmišljam „zašto sam se plašila“? Plašila sam se bola. Bola se plašimo svi mi. To mogu da tvrdim. Mislim da nema čoveka na planeti Zemlji, koji se ne plaši bola. U jednom momentu u sred porođaja ja sam rekla babici: „ubite me, ja više ne mogu“. Nije me toliko bolelo, koliko sam bila iscrpljena, ali mojom krivicom – na porođaj sam došla „pre vremena“ i sedela i čekala, da slučajno ne zakasnim ( i opet sve to zbog straha!).

Nisam verovala kada su mi govorile mame, koje su prošle kroz taj čin rođenja deteta i koje su doživele i, što je važnije PREŽIVELE, taj TOLIKI bol, da kada vidiš bebu SVAKI BOL AUTOMATSKI PRESTAJE. Jeste, boli, naporno je, ali ne traje dugo. Posle porođaja više ništa ne boli. Osećala sam umor, bolela su me leđa, zglobovi, ali to su „normalni“ bolovi, ništa neizdrživo. Na kraju krajeva tu sam, pišem vam, preživela sam porođaj.

m2

Dosta žena se plaše epiziotomije. Bez obzira što su patronažne sestre govorile na časovima za trudnice da taj mali rez ne boli, kao ni bušenje vodenjaka – sve mi se plašimo REZA. Mene babica nije sekla, kaže da ne seče one porodilje „koje sarađuju i lepo se ponašaju“. Međutim, dete prilikom porođaja me je „pocepalo“. Bolje da me je babica pravilno posekla, nego što me je dete „pocepalo“. Taj momenat sam osetila, ali ne bih ga opisala kao bol ( u tom momentu porođaj je u toku i sve boli). Jedino ne mogu da kažem kako je prilikom šivenja epiziotomije ili pucanja, kao u mom slučaju jer su mene, zbog toga što mi nije ispala cela posteljica, morali da uspavaju i urade reviziju (verujte mi, nikad slađe nisam spavala, a i to mi je bilo prvo pravo spavanje pole četiri meseca). Ipak znam da ako se šivenje epiziotomije uradi odmah „na vruće“ da ni to nije „strašno“. Za to postoji anestezija.

Da rezimiramo. Preživećete. Još neko, kratko vreme, ćete se sećati svega, a onda ćete se samo sećati „ljubavi na prvi pogleda“. Zbog ovakvog, divnog deteta, preživela bih i tri puta veću bol!

m3

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *