By   20. aprila 2016.

Pismo mame Bojane

Imam troje dece. Najstarija ćerka ima 8 godina, srednja ćerka 5 godina, a sin 3 godine. Sva tri deteta su potpuno različita.

Najstarija ćerka je dobrica, voli da se druži i to je pokazivala od malena. Odličan je đak i od uvek je sve delila ( igračke, slatkiše, hranu). Dugo nije znala da priča, a sa pune tri godine je deca u vrtiću nisu razumela. Sada, u školi, odlično priča i jako je komunikativna. Ima mnogo prijatelja. Vaspitačice u vrtiću su je stalno hvalile i učiteljica je hvali. Pravi je humanitarac.

mama Bojana1

Srednja ćerka je svađalica. Od malena je sve otimala starijoj ćerkici. Sve je prisvajala. Brzo je progovorila i prohodala. Brza je i okretna, komunikativna, ali se i vaspitačice žale na nju, jer i u vrtiću „pravi reda“. Pravi je buntovnik i vođa. Probirljiva je i za stolom, pa dosta namirnica neće da jede.

Najmlađi sin ni sada neće da hoda. Hoda samo po kući i našem dvorištu. Stalno traži da ga nosimo – zbog čega me druge mame osuđuju. Zna da priča, ali samo sa nama, ukućanima. Napolju je vrlo ćutljiv, čak asocijativan. Na igralištu često otme igračku drugom detetu i pobegne, sakrije se, da se igra sam. Svoje igračke neće da deli. Nema nikakvih smetnji u razvoju, prosto je takav!

Isto ih vaspitavam. Prema svakom detetu se isto ophodim. Sve ih jednako volim.

Sva deca su različita, jedno je isto  – svakom detetu treba ljubav!

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *