By   23. avgusta 2016.

Pismo čitateljke Maje

Kako je sve počelo zaista ne znam. Kada sam shvatila šta se zapravo dešava već je za „lagani kraj“ bilo kasno. Neki će me osuđivati, neki reći da sam sama kriva, a samo neke će znati o čemu pišem.

2

 

Dugo godina u ulozi žrtve, koju nisam birala sama, proplakala sam noći, a dane nisam ni osetila. Vreme je brzo prolazilo i želela sam da prođe još brže. Iz dana u dan moja muka se povećavala i nadala sam se da će jednog dana sve stati jer moje telo, moje srce, moj mozak to više neće moći da izdrže. Onda jednog dana, nije mi stalo srce, samo sam shvatila da sam Ja u pravu i da nisam kriva.

 

Manipulatora nije lako prepoznati. Lukave su njegove igre i vrlo prilagodljive. Još dok nismo imali dece znala sam da laže, mada je to negirao. Kasnije sam saznala da manipulatori i lažovi nikada ne priznaju svoje laži. Smetalo mi je to laganje. Smetalo mi je što je povremeno i mene terao da lažem. Vremenom me je upleo u svoj „začarani krug laži“ pa sam morala i sama, bez njegovog nagovaranja da lažem. Tako je pažljivo napravio mrežu oko mene, da nisam ni sanjala da je to klopka, koja će me skupo koštati. Vremenom kako su deca rasla počele su ucene i preko njih. Suptilne i podmukle, koje samo on i ja osećamo kao zle, a deca misle da je to ljubav i to ona prava. Spolja sve izgleda divno. Srećna porodica.

 

Da, pokušala sam da se razdvojimo, ali nisam uspela. Posle svađa i rastanaka dolazio je „slađi“ nego ikada, kajući se i moleći za oproštaj. Prvih par puta sam mislila da je zaista čoveku potrebno dati više šansi, svi mi grešimo. Posle svakog mog oprosta i nastavka naše „ljubavi“ stvari su za nijansu bile gore. Kao da smo prešli u novi nivo, za mene još gori. Posle drugog oprosta nisam ni po koju cenu htela da se pomirimo, ali je bio toliko uporan da sam (na silu) morala da pristanem. Da nisam pristala bio bi u stanju da me veže, tri dana muči pričanjem i moljenjem. Bio bi u stanju da se ponižava toliko da mi je muka od pomisli na sve to. Kada moljenje i ponižavanje nisu „palili“ počeo je da preti. Posle svake sledeće svađe i „pomirenja“ gasila mi se želja za životom. Pre negoli sam se i okrenula omča mi je bila oko vrata. Svi dugovi, „naši zajednički“, koje je on napravio, ne bi li se predstavljao kao NEKO, bili su moji. Sve je počelo „iz najbolje namere“ da meni bude dobro i da ja budem dobro. Sve je radi za mene i zbog mene, a ja sam bila nezahvalna i bezobrazna. Mic po mic omča se stezala tako da kada sam htela da odem shvatila sam da me „drži na lancu“.

1

 

Shvatila sam da me neće pustiti. Njemu je dobro. Živi na tuđ račun, sit, opran, ispeglan. Predstavlja se kao divan porodičan čovek. Dete koje nije ni jednom prošetao za godinu dana pred drugima voli, obožava. Gluma pred svima i oko svega. Nisam znala da li i sam zna ko je u stvari!?

Nasilan je postao posle rođenja drugog deteta. Prvo me je samo gurnuo, ali nisam pala. Nekoliko puta me ja hvatao za ruku i zavrtao mi je, to nisam videla kao nasilje, a bilo je. Nekoliko puta me je gađao stvarima po kući, ni to za mene tada nije bilo nasilje. Za mene tada, ja sam sama bila kriva za sve i za  moje stanje i za njegovo ponašanje. Znao je da me ubedi da sam jedini krivac Ja. Jednom me je ošamario, da bi me na kraju pesnicom udario, kao u ringu bokseri. Mislim da sam imala potres mozga. Mislim, jer nisam nikome prijavila – osećala sam se krivom, plašila sam se podsmeha i osude.

Karakteristika manipulatora je i to da svoju žrtvu odvoje od drugih ljudi. Nisam ni shvatila zašto mu toliko smetaju moji prijatelji, a naročito moje tri najbolje drugarice. Toliko pogrdnih reči, toliko mržnje prema tri žene sa kojima sam odrasla. Polako, jedan po jedan prijatelj me je napuštao. Polako više uopšte nisam izlazila među ljude. Obaveze oko dece i kuće. Kada bi pobesneo redovno mi je govorio da sam lenja i da ništa ne radim. Pošto nije bilo posla mogla sam da nađem manje plaćen posao (u prodavnici, trafici…). O tome nije hteo ni da čuje. Očekivao je od mene nešto što ja ne mogu ni da definišem – da radim, a da ne radim ili da radim ali neki dobar posao, koji ja nikako nisam mogla da nađem. Ta kontradiktornost nije bila samo oko mog zaposlenja i to me je jako zbunjivalo jer sam zaista želela da mu ugodim. Želela sam da mu dokažem da sam vredna. Posao koji obavljam kod kuće se nije računao. Pranje, kuvanje, deca – to nije posao. Pri tome uopšte mi nije pomagao u kućnim poslovima. Prozore sam prala sa jednim detetom u naručju, a drugo mi je visilo na nogavici.

Krivila sam sebe. Počela sam da se povlačim i da se osećam bezvredno. Mislila sam da sam sama kriva za sve što mi se dešava. Od posla oko dece poprilično sam se zapustila. Nisam imala baš nikoga da mi pomogne. Roditelji su mi umrli, a rodbina mi je dalko. Njegova majka nije želela da mi pomogne. Povremeno je dolazila da još malo razpiri vatru koja je stalno tinjala između nas.

3

 

Pre nego sam rodila prvo dete, kada sam shvatila da me on neće ostaviti, počela sam da razmišljam o samoubistvu. Nema mi ko pomoći. Kome god da sam bilo šta rekla odgovarali su mi da sam sama kriva. Kao da je najlakše pokupiti stvari i otići. A šta kada nemate gde da odete? A šta kada je on u vašem stanu, a vi nemate gde da odete? Kada sam rodila prvo dete ta opcija oko samoubistva je potpuno izgubila smisao, jer dete ne bi imao ko da mi odgaja. Njegova majka ne bi htela, a ja nemam bliže rodbine, pomisao o starateljima ili domu me je razoružavala.

 

Vremenom se stres pretvorio u česte prehlade, pa u problem sa štitnom žlezdom. Njegov odgovor na sve je bio: „samo želiš da budeš bolesna. Stalno izigravaš žrtvu“. Interesantno je kako manipulatori vešto okreću stvari u svoju korist i kako suptilno svoju žrtvu ubijaju iz momenta u momenat. Posle njegovih reči, koliko god da sam bila bolesna ustaja sam iz kreveta i nastavljala sa kućnim poslovima.

Pokušala sam da kontaktiram neke službe, ali svi su „prali ruke“. Trebalo je da me dobro unakazi, da novine pišu o meni, pa da onda neko tamo uzme „jadnu žrtvu“ u zaštitu. Ubrzo sam odustala od traženja pomoći od drugih i potražila pomoć u sebi. Nisam mogla više da izdržim. Prvo sam počela da tražim lek za svoje loše stanje. Bila sam konfuzna, umorna, iscrpljena, usporena, zaboravna, zapuštena. Tragajući za spasom pročitala sam neki tekst o manipulaciji. Tada sam prepoznala u njemu manipulatora i uvidela da ja nisam ni luda, ni bezobrazna, a ni glupa, da sam samo žrtva višegodišnjeg psihičkog zlostavljanja. Ta potvrda da u stvari mislim ispravno mi je puno značila. Kao da sam u mračnoj sobi, u kojoj mislim da je sam Đavo, uključila svetlo. Rešila sam da se borim. Bog mi je pomogao, jer podršku nisam imala ni od prijatelja ni od rodbine, a sama ne bih mogla protiv takvog jednog manipulatora.

Već nekoliko godina sam udovica, bez dugova i sa poslom kojim sam zadovoljna. Deca rastu bez oca, ali bar sa jakom i zadovoljnom majkom.

Ne, nisam ga ubila! Ubio ga je stres pod kojim je svakodnevno bio jer je isuviše lagao.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *