By   30. juna 2016.

vadjenje krvi 2Na samu pomisao o vađenju krvi iz vene osećam užasnu nelagodu. Desilo mi se par puta da ne mogu da mi pronađu venu pa me bodu i pokušavaju i gnjave i dave sve dok ne padnem u nesvest (kažu da mi se vena stalno pomera, nisam jedini slučaj sa takvim venama). Ne boli, ali je neprijatno. Junior do sada nije morao da vadi krv iz vene, ali sada, posle ujeda krpelja, moramo da se prekontrolišemo! Kako se bližio taj dan, meni su se u stomaku leptiri sve češće budili. Znam da ne smem da paničim, ali … to je lako reći.

Na putu do laboratorije sam mužu rekla da nema paničenja. Šta god da se desi (da Junior plače, da histeriše i sl.) mi moramo ostati smireni. Ako i taj, ko bude zadužen za vađenje krvi, bude drzak, mi, roditelji, moramo ostati smireni. Ako dete prvi put oseti paniku, strah, ako budemo vikali i pravili cirkus, nikada više neće hteti da vadi krv i imaćemo problem.

Jednom sam prisustvovala vađenju krvi dečaku od oko 5 godina. Prvo ga je držala mama, pa tata pa sestra. Svi su vikali,a dete je histerisalo. Cela situacija je bila toliko mučna da sam ja, tada trudna, počela da plačem.

krvPanikom, histerijom, vikanjem ne dobijamo ništa, bar ne ništa dobro. Batine u ovim situacijama ne pomažu, kao ni podizanje tenzije. Kada je situacija „zagrejana“ treba se smiriti i smiriti dete. Ne treba žuriti, par minuta nikome neće napraviti štetu ( mislim na druge ljude koji čekaju na vađenje krvi). Dete ni po koju cenu ne smete izneveriti! Vi ste njegova zaštita, njegov idol, njegovo sve na svetu, nemojte sada da ga ostavite uplašenog i uspaničenog nekom nepoznatom čoveku sa iglom u ruci!

Više puta sam u proteklih par dana ispričala Junioru da treba da vadi krv i da će to malo da ga zaboli. Moraće da bude dobar jer moramo da proverimo da li je bubica koja ga je ujela ( krpelj) bila dobra ili nije. Nije želeo da ide tamo jer je znao da će ga boleti. Ipak, po nekad moramo da radimo stvari koje nam nisu prijatne.

 

U laboratoriji je želeo da ga mama drži. Znala sam da neću imati snage da mu fiksiram ruku i da je bolje da ga tata drži. Ponudila sam mu omiljenu čokoladicu, koju sam ponela da bih ga malo oraspoložila. Tata ga je držao, ja sam ga zagrlila i rekla mu da gleda u mene. Svi smo bili vrlo smireni! Namrštio se kada ga je igla ubola, ali nije plakao. Svi smo vrlo lepo sarađivali. Čika, koji nam je vadio krv je bio divan!

Bez ikakve traume smo izvadili krv iz vene! Junior je pravi heroj!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *