By   25. aprila 2016.

Pismo mame Dragane

Bližio se prvi rođendan naše princeze i već me je hvatala panika – završava mi se porodiljsko bolovanje i treba da počnem da radim. Svekrva je povremeno čuvala bebu, ali ni sanjala nisam da će nam Baka-servis biti najbolje rešenje. Vrtić nije za „nas“!

Pošto dete nije upisano u državni vrtić, mada smo oboje zaposleni, planirali smo da princezu upišemo u privatni. Sa deset meseci sam počela da je odvodim na upoznavanje, kako bih je što bezbolnije privikla na odvajanje. Dok sam ja sa njom sve je u redu, nikako nije prihvatala ostanak u vrtiću bez mene. Kada se bližio kraj mom bolovanju pokušala sam da je ostavim na duže. To je bio pakao. Kad sam počela da radim baka ju je vodila u vrtić, ali posle samo sat vremena je morala da ode i da je uzme – plakala je, negodovala, odbijala da se igra i jede.

ne vrtic

Rešili smo da je više ne mučimo i dogovorili se sa bakom da je ona čuva. Prve godine je sve bilo u redu. Konkurisali smo za državni vrtić i dobili ga. Sa detetom smo pričali i pripremali je da će u septembru krenuti u „pravi“ vrtić. Prihvatala je i čak se radovala.

Prvih dana je sve bilo „dobro“. Plakala je i negodovala, ali ne kao u prvom pokušaju. Nije htela da jede i da se igra sa decom, ali bar nije pravila one jezive scene, kao u privatnom vrtiću. Baš kada sam pomislila da se privikla stigao je i prvi virus. Bolovanje! Kada se dete pridiglo, ja sam se razbolela. Pet dana je išla u vrtić i za vikend se ponovo razbolela. U krug! Ona pa ja. Ponovo bolovanje i ponovo odsusto sa posla, što je mog poslodavca jako nerviralo!

Posle petog bolovanja i antibiotika i odsustvovanja sa posla, odustali smo od vrtića i zamolili baku da nam pomogne.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *