By   5. februara 2016.

Roditelji, koji imaju mogućnost da biraju da li da dete upišu u vrtić ili da ga prepuste babama i dedama na čuvanje, uglavnom se odlučuju na drugu varijantu sve dok dete ne napuni 3-4 godine. Strah od bolesti (zbog „neizgrađenog“ imuniteta), strah od neadekvatnog odnosa vaspitača (koji imaju velike grupe u vrtićima), sve u svemu STRAH OD PROMENE, roditelje natera da odlažu upis deteta u vrtić.

Mišljenja sam da čim dete prohoda i počne da jede sve namirnice, koje se daju deci u vrtićima (a u vrtićima se, zaista pazi na ishranu, bar je moje iskustvo takvo) dete je spremno za kolektiv. Izuzimam decu koja imaju neku smetnju u razvoju ili su hronično bolesna – o tim slučajevima ne mogu da sudim.

vrtic 1

Da, dete se vrlo brzo razboli u vrtiću, ali ako ga odmah izdvojite od kolektiva i adekvatno lečite ( i izlečite), neće doći do većih problema. Povremeno će se vratiti kući sa modricom ili ogrebotinom (moj sin se nekoliko puta vraćao i sa ujednom), ali vaspitači su tu da spreče veće povrede (retko kad se desi neka veća nesreća). Ovo su uglavnom svi argumenti protiv vrtića, mnogo je više pozitivnih stvari, koje vrtići nude.

U vrtiću dete uči brže i više, jer gleda kako to rade vršnjaci. Primetila sam da moj sin retko šta hoće da nauči od mene, uglavnom radi suprotno (nisu sva deca ista, ali većina njih je oko drugog rođendana takva). Vaspitačice su mi pomogle da pre drugog rođendana „skinemo pelene“. Naučio je mnogo pesmica i od kad ide u vrtić bolje izgovara reči i sklapa rečenice (čim je napunio 18 meseci krenuo je u vrtić). Sprema igračke sam (to ranije nije hteo). U vrtiću jede više i bolje (raznovsnu hranu), dok kod kuće i sada pravi problema oko hrane (ali mu dopuštam jer znam da jede u vrtiću). Privikava se na autoritete i zajednicu – poslušan je i deli igračke sa drugom decom.

Vrlo brzo, posle polaska u vrtić, sam primetila promenu na detetu, delovao je zrelije, poslušnije, iznenađuje me novim rečima, novim igrama.

vrtic 2

U svakom slučaju mnogo više je argumenata ZA vrtić. U jednom momentu vaspitačica mi se požalila da ne može sve da ih izvede napolje (na vazduh) jer ih je u grupi 24. Znajući za taj problem, posle vrtića prošetamo, ispričamo se i tek onda uđemo u stan. Mislim da je bolje tako, nego da ih izvede napolje i da se neko od dece povredi (zaista je teško sa 24 dvogodišnjaka izaći u šetnju).

Mišljenja sam da samo decu koja se izuzetno teško privikavaju na vrtić i decu koja se četo razbole kada krenu u vrtić ne treba upisivati tj. treba ih još malo „prepustiti“ babama, dedama ili dadiljama.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *