By   4. oktobra 2017.

Tekst koji sledi sam dobila od Aleksandra Arsenina konsultanta za bezbednost elektronskih sistema i
predsednik Pokreta za elektronsku  privatnost i zahvalna sam mu na tome.

Izlaganje sa naučnog skupa o porodici, 27. 04. 2011.

Deca i cele porodice kao žrtve tehnološkog vaspitanja su u ugroženoj grupi što je pokazao i rad na prevenciji i učešću u forenzičkim prikupljanjima dokaza protiv kriminalnih grupa(1) . Ja ću iz ovog iskustva obratiti pažnju na jedan nivo odnosa u porodici.

Do sada se dosta pričalo o konkretnim problemima kada je u pitanju uticaj tehnologije na svakodnevni život, u ovom izlaganju bih zadržao pažnju na jednom nivou iznad sirovog stanja problema, a to je svest o postojanju tehnologije. To je nešto što je zajedničko svim žrtvama i od čega zavisi da li imamo problem ili ne. Ovo izlaganje je nastalo iz praktičnog rada i sa osvrtom na jednu posebnu populaciju tehnoloških prestupnika i zavisnika.

Moderna porodica se poslednjih dvadeset godina nosi sa novim tehnološkim izazovima koji svoje lice pokazuju tek nakon određene vremenske distance. Danas, možemo o njima razgovarati mnogo spretnije jer uočavamo niz uticaja koji su se još pre deset godina činili normalnim. Danas o ovome pišu stručnjaci svetskih visina(2).

Tehnologija u svakodnevnom životu ima više slojeva i načina uticaja na čoveka, ja se u ovoj temi baziram na grupno stanje svesti u porodici i na svest pojedinca pod uticajem svakodnevnih tehnoloških izazova.

Da navedem nekoliko osnovnih  promena:
•    komunikacija (ono što je možda i prvo primetno),
•    odnos sa okruženjem i prema okruženju,
•    odnos prema svom biću i njegovim vrednostima i
•    vaspitanje (što direktno ima veze i sa budućnošću društva).

Moderna porodica poseduje „tehnološku svest“, to je način razmišljanja, poželjni društveni standard koji u sirovom stanju (kako ga često i zatičemo na žalost), ugrožava biće i veoma lako utiče na porodicu – negativno. Pomaže upravo raslojavanju porodice unutar nje same.

Svest o tehnologiji je mehanizam koji omogućava razuman, svestan i zdrav odnos prema izazovima. To je preventiva i prva linija odbrane.

Porodica sa tehnološkom svešću se raslojava. Podložna je najrazličitijim uticajima zavisnosti. U tim porodicama su primetni nepoželjni stavovi u vaspitanju, a zdravorazumni odnos kod svih njenih članova je odsutan. Ukoliko se kao takav gaji, godinama prerasta o ozbiljan problem izazivajući nezadovoljstva i nespremnost za izazove.

U mojoj praksi na prevenciji – sprečavanja zloupotrebe dece se pokazalo da „tehnološka svest“ vlada krivičnim prestupnicima i da isti taj model vlada decom ovisnicima ili ljudima koji su zloupotrebljeni zbog svoje nepažnje tj. smanjene svesti. Vidimo dokle i koliko dramatično se može razviti negativan uticaj i nepostojanje kritičke misli prema modernoj tehnologiji.

Mi u ovom slučaju nemamo problem samo sa preteranom potrebom za elektronskim pomagalima već imamo promenu unutrašnje svesti, promenu stanja duha! I to je ono što želim da naglasim u mom izlaganju.

Osobe sa ovakvim stanjem svesti imaju potpuno drugačiju percepciju, a sa takvim stanjem duha i problem sa doživljajem stvarnosti. Virtuelni svet nije samo 3d igra, to je stanje misli u koje raslabljene osobe rado beže.

Sve ovo spominjem upravo zbog toga što svakodnevna „nevidljiva“ tehnologija „doliva ulje na vatru“ ali to je moguće samo usled nedostatka kritičke misli o njoj(3)  što znači da tehnologija nije loša već da se često upotrebljava bez naročitog cilja ili radi potpuno pogrešnih ciljeva.

U suprotnom slučaju imamo svest o tehnologiji koja sve navedene odnose postavlja na prava mesta i nedozvoljava slobodan i besciljan doživljaj trenutnog komformizma.

Zašto je ovo bitno?  Osvrnućemo se sada samo na vaspitne faktore.

Zato što pri smanjenoj kritičkoj svesti imamo drugačiji sistem poimanja(4)   izazova i vaspitanja. Imamo decu koja odrastaju uz medije i tehnološka pomagala – savremene igračke koje sputavaju fizički razvoj(5)  , a na mentalnom nivou čine prilično sablasne uticaje.

Upotrebaljvajući bezgranično elektronska učila, podstičemo razne sindrome poput smanjene koncetracije, nezainteresovanosti… itd.

Sve ovo naglašavam iz dva razloga: prvi je da raslabljujemo porodicu uništavajući Bogom danu sposobnost razvoja i prilagođavanja okolini, a drugi je taj što je praksa pokazala da su deca – žrtve elektronskog nasilja bila vaspitana upravo po principima „tehnološke svesti“ – što znači da imamo primenjen negativan model i vidljive posledice na osnovu kojih možemo graditi dalji odnos u sistemu prevencije.

Ovaj trend će se sigurno nastaviti, neminovno ćemo kao pojedinci pratiti tehnološki napredak, a spremne su inovacije koje sve više uljuljkuju čoveka u fotelju – Couch potato(6)   je budućnost čoveka sa tehnološkom svešću.

Deca u ovakvim porodicama dobijaju drugačije vaspitne modele i ja ću nabrojati neke od njih (u negativnom smislu):
•    Razvoj kooperativnosti u igri
•    Razvoj samostalnosti
•    Podsticanje sigurnosti u sebe
•    Socijalna izlolacija
•    Umanjena samodisciplina i motivacija
•    Povećanje agresivnih misli i osećanja
•    Prihvatanje modela ispoljavanja agresije
•    Nasilje kao metod za rešavanja konflikata
•    Smanjena osetljivost na patnje drugih
•    Paranoja, strah, nerealna slika stvarnog nasilja, duševne bolesti

Što se ličnih sposobnosti tiče navodim:
•    Smanjenje kreativnosti i mišljenja
•    Odstranjivanje mašte
•    Problemi sa pažnjom, koncetracijom
•    Neusklađenost sa uzrasnim i individualnim karakteristikama
•    Problemi sa socijalnom interaksijom
•    Problemi sa motorikom, govornim aparatom, razvojem čula
•    Socijalno-emotivni razvoj
•    Razvoj komunikacije i stvaralaštva,
•    Kongitivni razvoj (upoznavanje materijalnog sveta, praktična upotreba saznanja, primena iskustva)
•    Fizički razvoj (problemi sa očnim pokretima, razvojem sitnih mišića i mikro motorika)
•    Aktivnost, životnost, podsticanje razvoja uopšte…

Sama porodica tako ulazi u jedan začarani krug tehnoloških zamki. Tehnološka svest je dakle, površno i ne kritično sagledavanje izazova koji se nude modernom društvu, a njihovo plasiranje je agresivno i bez skrupula. Danas imamo redove ljudi koji i po trideset sati čekaju ispred prodavnica da bi kupili novu verziju Vinodovsa ili AjPoda . Ovakav trend pomaže „osrednjavanju“ tj. mediokritetizaciji porodice, a naravno tada i celog društva što dalje vodi do posledica globalizacije i površnosti, a opet dalje vodi u stvaranje nemisleće generacije bez stavova i individualnosti – Orvel !

Prevencija
Prevencija je u kontinuiranoj i planiranoj edukaciji kompletnog društva jer se na žalost već izgubila mogućnost da se računa na samokontrolu pojedinca i ogroman deo populacije je duboko pod uticajem globalnih konglomerata  koji utiču na razvoj potrošačkog društva pri tome ne birajući metode.

Porodica i njeni članovi su jedinstveni, Bog nam je dao sposobnost razvijanja jedinstvenih individualnih sposobnosti, talenata, a pomenuti trendovi to u korenu uništavaju jer je potrošačka porodica jedino što vredi globalnoj ekonomiji, a misleća porodica je nešto što se tome protivi.

Za kraj ću da Orvelu poželim dobrodošlicu, i nadam se da će to probuditi brigu za porodicu!

Iskoristiću priliku da pozdravim ideju osnivanja ministarstva za porodicu koje će, siguran sam, preuzeti mnoge brige o kojima današnje društvo ne želi da misli.

———————————————————————-
1. www.internetservis.co.rs/zloupotreba/
2. http://www.google.com/search?sourceid=chrome&ie=UTF-8&q=children+and+modern+technology
3. „Kako živeti ne globalno“ – pojmovi i savremena tehnologija, autor: Aleksandar Arsenin, http://www.privatnost-srbija.com/preuzmi.htm
4. „Između ljubavi i sebičnosti“ – kako vaspitati decu u savremenom svetu, izdavač: Obraz svetački, „Dečija svest“ – problemi demonizacije, autor: Vera Abramenkova, 5. „Virtuelno detinjstvo“ – savremene tehnologije i deca, autor: Aleksandar Arsenin (http://www.privatnost-srbija.com/download/8%202010%20Virtuelno%20detinjstvo%20A5.pdf), 
5. Ranko Rajović i razvoj deteta http://www.youtube.com/watch?v=jQE8tbclvGg&feature=related
6. http://en.wikipedia.org/wiki/Sedentary_lifestyle

 

Kao dodatak postavljam link knjige Virtuelno detinjstvo autora Aleksandra Arsenina.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *